Anila Cakoni, Albanka iz Tirane, udala se pre šest godina za Srbina iz sela Kosmovac, smeštenog pod vrhom Suve planine, Tremom
Iako je nekada bilo živo i brojno, ovo srpsko selo sada je gotovo pusto, jer su se mladi, u potrazi za boljim životom, preselili u veće gradove poput Niša, Bele Palanke, Beograda, Pirota i Crvene Reke. U Kosmovcu su ostali uglavnom stariji ljudi.
Kosmovac je nekada bio dom za više od 400 stanovnika, ali danas broji tek četrdesetak. Unatoč opustelosti, Anila i njen sin Klaus doselili su se iz Albanije pre šest godina, donoseći novi život i energiju u ovo mirno selo.
Zahvaljujući njima, u Kosmovcu se ponovo čuje dečji smeh. Danas su jedina porodica sa detetom u selu, a njeno prisustvo donelo je promene i oživelo zajednicu.
“Živela sam u Tirani, gde sam bila krojačica. Imala sam svoj krojački salon, a upoznala sam svog supruga Senta kroz zajedničke prijatelje. On me je doveo u Kosmovac, iako nisam znala ni reč srpskog.
Ipak, polako sam učila, koristeći italijanski jezik kao osnovu za učenje srpskog”, kaže Anila, koja sada piše i čita ćirilicu, iako još uvek ima poteškoća sa čitanjem.
Klaus, njen sin, jedini je dečko u Kosmovcu, a život na selu mu prija. Anila ističe da su priroda i čist vazduh, kao i mogućnost igre sa psima i konjima, veliki plus za njenog sina.
Anila se brzo prilagodila životu na selu. Naučila je da se bavi poljoprivredom, uključujući sadnju bašte i čuvanje stoke, poput krava i nekada ovaca.
“Ovde imamo veliku baštu. U Albaniji je moja baka imala samo nekoliko strukova paradajza, ali sada uzgajamo mnogo više”, objašnjava Anila.
Anila ističe prednosti života u prirodi, gde se hrana proizvodi bez pesticida, a svaki obrok je zdrav i domaći. Klaus često provodi vreme vani, igrajući se sa lokalnim decom koja dolaze sa roditeljima. Zdravlje i sreća njenog sina su joj na prvom mestu.
Kosmovac je ponovo otkriven od strane planinara i ljubitelja prirode, koji dolaze u ovo selo zbog njegove netaknute lepote. Na tom području, Suva planina pruža bogatstvo prirodnih resursa, a sve je više onih koji se odlučuju za vikendice, želeći da uživaju u spokojnoj prirodi ovog kraja.
Prema rečima Temeljka Stefanovića, rođaka njenog supruga, Kosmovac je nekada bio domaćin brojnim porodicama koje su gajile stoku. Mnogi su se preselili zbog nesigurnosti penzija i posla, ali, kako kaže, Kosmovac bi mogao da opstane ako bi država uvela poljoprivredne penzije i olakšala život na selu.
Dok selo opada, priča Anile i njenog sina Klausa pokazuje da se život u srpskom selu može prilagoditi i da on nudi mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
Ljubav prema prirodi i porodici, kao i spokoj života na selu, čine njihov život ispunjenim i srećnim. Kosmovac se ponovo budi, a ovakve priče o opstanku i životu na selu trebaju da inspirišu sve nas.
About The Author
