Rođena sam u Sankt Peterburgu, ali već neko vreme živim i radim u Beču, gde predajem ruski jezik i književnost. U novu sredinu donela sam sve ono što me čini ženom – nežnost, odanost, snagu i toplinu. Iako sam okružena ljudima, često me uhvati tišina koja ne dolazi spolja, već iznutra. Tišina koju osećaš kad nemaš kome da kažeš: „Dobro jutro, kako si spavao?“ ili „Jedva čekam da te vidim večeras.“
Nisam ovde da bih ispunjavala prazninu bilo čijom iluzijom. Nisam ovde da tražim princa na belom konju. Ja sam ovde jer sam spremna da nekome otvorim srce – iskreno, zrelo i bez igara. Volela bih da upoznam muškarca koji zna ko je, koji ne beži od bliskosti, koji se ne plaši da pokaže slabost – jer u tome je snaga. Muškarca koji zna da je veza nešto što se gradi, ne nešto što samo „klikne“ i traje bez truda.
Možda ti, koji ovo čitaš, imaš iza sebe priče koje su te promenile. Možda nosiš ožiljke, možda si se previše puta nadao, pa ostao razočaran. I ja sam. Bila sam u dugoj vezi, ozbiljnoj, ali bez dublje povezanosti. Ljubav koja je počela s obećanjem, a završila se tišinom. Naučila sam da ne pristajem više na pola. Ne želim vezu u kojoj se glumi sreća. Želim istinu – i kad je lepa, i kad je teška.
Volim jednostavne stvari. Doručak u tišini. Duge šetnje u prirodi. Leto kraj reke. Knjige koje te nateraju da zaboraviš svet. Filmove koji te ostave da ćutiš. Volim muziku iz starih ruskih filmova, ali i italijanske balade, iako ih ne razumem – osećam ih. U meni ima i severa, i juga. I discipline, i strasti.
Verujem da su komunikacija, poverenje i nežnost temelj svake istinske veze. Meni nije važno koliko imaš godina, čime se baviš, da li si bio u braku. Važno mi je da znaš da žena nije samo osmeh za goste, niti neko ko “mora da zna svoje mesto”. Žena je čovek. Partner. Biće koje voli, pati, raste, sanja. Želim da budem pored muškarca koji razume dubinu – ne samo površinu.
Ne verujem u “sponzorske” odnose, ne tražim avanturu, ne zanimaju me prazne poruke i igrice na mrežama. Ako i ti tražiš ženu sa kojom ćeš moći da razgovaraš satima, ali i da ćutiš bez nelagodnosti – možda se možemo pronaći. Ako si spreman da voliš zrelo, nežno, strpljivo – možda smo baš ti i ja dvoje koje sudbina pokušava spojiti.
Možda voliš da planinariš, možda popravljaš stare satove, možda si neko ko subotom ustaje rano da bi išao na pijacu. Možda voliš pse, možda mačke, možda si tiha duša u telu čoveka koji je navikao da nosi sve na svojim leđima. Nije važno. Važno je da si spreman da podeliš život. I da primiš nekoga u njega, stvarno.
Ja želim dom, ne zgradu. Tišinu koja je puna, ne prazna. Pogled koji ne traži savršenstvo, već prisustvo. I ruke koje grle, ne drže. Ako te ovo što pišem dotaklo – onda znaš na šta mislim.
Zovem se Anja. Imam 39 godina. Govorim više jezika, ali srce mi govori najjasnije kada ćuti pored pravog čoveka. Ako veruješ da ljubav nije prošla, da godine ne znače kraj romantike, da zrelost nije dosada – piši mi.
Ne nudim savršenstvo. Nudim stvarnost. A stvarnost zna da bude prelepa – kad imaš s kim da je podeliš.
About The Author
Cao,
Super si..
Mozes mi se javiti molim te.Volio bih te upoznati
Zivim i Italiji
Lijep pozdrav