Priča Darka iz Višegrada koji je oženio Albanku prepuna je zanimljivih detalja.
U zabačenom selu Paočići, nedaleko od Višegrada, meštani su navikli na tišinu i oskudicu, ali i na jedno nepisano pravilo – žene se sve ređe odlučuju da tamo započnu život. Upravo zato je Darko Stjepanović, jedan od retkih mladih ljudi koji su ostali na ognjištu, odlučio da svoju sreću potraži izvan granica Srbije. Njegov put ga je odveo – pravo u Albaniju.
Odluka koja je u početku delovala neobično, pokazala se kao pun pogodak. Jer, Darko danas kaže da nije mogao da zamisli bolju ženu od svoje izabranice, a njihova priča postala je simbol toga da ljubav zaista ne zna za granice – ni geografske, ni jezičke.
Ljubav na prvi pogled
Darko priznaje da o budućoj supruzi u početku nije znao mnogo. Ipak, čim su se sreli u Albaniji, osetio je da je ona posebna.
“Kad sam tamo došao i video je, svideli smo se jedan drugom, razmenili smo fotografije, ona meni, ja njoj, i tako smo se dogovorili. Drugi put smo napravili glavnu reč, treći put kad smo se videli – bila je veridba. Četvrti put smo dogovorili svadbu, a peti put smo je doveli… Treći put sam mogao da je dohvatim tek slučajno, u zlatari, samo sam je zagrlio. Rekoh ‘majko moja, smem li?’ – jer su mi rekli nipošto… Ali ja je zagrlio, i mi se zavolesmo. I stvarno jesmo, ono baš super!”, priča Darko kroz osmeh.
Njegove reči, jednostavne i iskrene, svedoče o ljubavi koja se rodila spontano, ali čvrsto – kao da su se oduvek poznavali.
Novi početak u Paočićima
Dolazak mlade Albanke u malo selo kod Višegrada izazvao je pravo interesovanje među komšijama. U početku su mnogi gledali s nepoverenjem – kako će se snaći, hoće li prihvatiti seoski život, običaje i porodicu. Ali, sve sumnje su ubrzo nestale.
“Vredna, mlada, ne može se opisati kako je dobra. Da je birana, tražena, ne bi ovakva bila nađena”, pričaju komšije.
“Izađe pred svekra, ispoštuje ga, pozdravi se, zagrli ga, ode do štale, pomuze krave, ničega se ne libi, ma kao da je ovde rođena”, dodaju oduševljeno.
U selu danas svi govore da je Darko imao sreće, a mnogi kažu da je njegova supruga pravo osveženje za zajednicu koja polako nestaje.
Ljubav bez reči – i bez granica
Na početku braka, Darko i njegova izabranica nisu imali zajednički jezik – doslovno. Sporazumevali su se pomoću srpsko–albanskog rečnika, gestovima i pogledima. Ali, gde ima volje, ima i razumevanja.
Danas, mlada govori srpski, razume običaje i u potpunosti se uklopila u život svog novog kraja. Njihova priča pokazuje da prava ljubav ne traži savršenstvo – samo strpljenje, poverenje i iskrenost.
Mali kompromisi za veliku sreću
Darko kroz smeh kaže da su se brzo dogovorili i oko sitnica koje mnogima zadaju muke.
“Što se tiče kompromisa, lako smo se usaglasili – kafa i cigarete su zabranjene, a rakiju je mlada odobrila, ali u malim količinama”, kaže kroz osmeh.
Njihov brak danas je stabilan, pun razumevanja i topline, a mnogi kažu da Darko i njegova supruga vraćaju veru u ljubav i porodicu.
IZVOR:STIL.KURIR.RS
About The Author
