Tridesetsedmogodišnja žena odlučila je da anonimno podeli svoju životnu priču i, kako kaže, konačno skine veliki teret sa srca. Umesto razumevanja koje je očekivala, dočekale su je brojne kritike i negativni komentari javnosti.
U svojoj ispovesti opisuje kako je, tokom teškog perioda u braku, donela odluke koje su zauvek promenile njen život.
Naime, ona navodi da je već godinama u braku, da ima trojicu sinova i muža koji zbog posla veliki deo godine provodi u inostranstvu. Prema njenim rečima, tada se osećala zapostavljeno, usamljeno i emotivno iscrpljeno.
Kako tvrdi, suprug joj je bio potpuno posvećen poslu, karijeri i finansijskoj sigurnosti porodice, dok je ona imala osećaj da je na samom dnu liste prioriteta.
U tom periodu, kaže, dobila je savet od bliske osobe iz porodice da pronađe način da se psihički rastereti i ponovo oseti da je nekome važna. Tako je započela vezu sa znatno mlađim muškarcem, za kog navodi da joj je u tom trenutku doneo osećaj pažnje, podrške i emocionalne bliskosti koju joj je brak tada nije pružao.
„Bila sam potpuno druga osoba. Vratilo mi se samopouzdanje i volja za životom“, priznaje ona.
Međutim, situacija je ubrzo postala znatno komplikovanija kada je, kako navodi, ostala u drugom stanju. U tom trenutku njen muž se već mesecima nije nalazio u zemlji, što je dodatno povećalo pritisak i strah.
Kako kaže, prolazila je kroz dane pune neizvesnosti, nesanice i stalnog razmišljanja o tome kako će se sve završiti i kakve posledice će njene odluke imati po decu i porodicu.
Na kraju je, uz pomoć majke, odlučila da trudnoću privremeno sakrije od supruga dok je on boravio kod kuće. Navodi i da se porođaj dogodio nešto kasnije nego što je očekivala, što je dodatno olakšalo da se cela situacija ne otkrije.
Kada se dete rodilo, suprug je bio presrećan zbog prinove u porodici, a ona priznaje da je upravo tada osećala najveći unutrašnji konflikt – između zahvalnosti, krivice i straha da bi istina jednog dana mogla da ispliva na površinu.
Danas, pet godina kasnije, žena tvrdi da je i dalje u braku, ali i dalje održava tajnu vezu.
„Iskreno mislim da mi je ta paralelna veza tada pomogla da ne puknem psihički. Doživljavala sam je kao ventil za stres, pritisak i sve ono što nisam mogla da podelim sa mužem“, kaže ona.
Dodaje da veruje da bi se, bez tog izlaza, najverovatnije razvela, a da bi razvod ostavio ozbiljne posledice po decu.
Ipak, priznaje da danas živi sa stalnom brigom i strahom da bi u budućnosti mogla da se suoči sa pitanjima na koja neće imati lak odgovor – i da je svesna da njen izbor nije nešto što bi svako mogao da razume ili opravda.
Njena ispovest, iako anonimna, izazvala je burne reakcije i podelila javnost – jedni smatraju da je postupila sebično i neodgovorno, dok drugi ističu da iza cele priče stoji duboko nezadovoljstvo i zapostavljenost koje se često prećutkuju u dugim brakovima.
Jedno je sigurno – ova priča još jednom otvara teško, ali važno pitanje: koliko su emocionalna bliskost, podrška i prisutnost partnera ključni za opstanak porodice, i šta se dešava kada te potrebe godinama ostanu zanemarene.
About The Author
