U pojedinim planinskim krajevima jugozapadne Srbije sve je više neoženjenih muškaraca koji teško pronalaze partnerke i osnivaju porodice. Godinama unazad jedno od rešenja bila je pomoć humanitarnih organizacija koje su posredovale u upoznavanju momaka iz ovih sela sa devojkama iz inostranstva.
Međutim, poslednjih meseci došlo je do neočekivanog preokreta.
Humanitarna organizacija „Stara Raška“ iz Beograda, koja je tokom prethodnih godina pomogla da oko 400 muškaraca iz planinskih sela sklopi brak sa devojkama iz Albanije, saopštila je da privremeno obustavlja takve aktivnosti.
Razlog za ovu odluku, kako navode iz organizacije, jeste to što su pojedinci počeli da pretvaraju posredovanje u brak u unosan posao.
„Naša ideja nikada nije bila zarada, već pomoć ljudima koji žele da zasnuju porodicu i ostanu da žive na selu“, objašnjavaju iz organizacije.
Novi plan: Dolazak devojaka iz RusijE
Umesto dosadašnje prakse, organizacija sada planira novi projekat. Ideja je da u Srbiju dođe grupa pravoslavnih devojaka iz Rusije koje su odrasle na selu i koje bi bile zainteresovane za život u ruralnim sredinama.
Plan je da u prvoj fazi doputuje oko 50 Ruskinja, koje bi imale priliku da upoznaju momke iz planinskih krajeva Srbije.
Ipak, najveći problem trenutno predstavlja finansiranje ovog projekta.
Prema rečima predstavnika organizacije, potrebno je obezbediti sredstva za čarter let kojim bi devojke doputovale u Srbiju, kao i za organizaciju njihovog boravka i upoznavanja sa potencijalnim partnerima.
Za sada su interesovanje za podršku projektu pokazale pojedine lokalne samouprave i privatne kompanije, dok državna pomoć još nije obezbeđena.
Problem neoženjenih muškaraca u planinskim selima
U mnogim selima na Pešteru, kao i na padinama Golije, Zlatara, Javora, Murtenice i Zlatibora, već godinama postoji ozbiljan demografski problem.
Veliki broj mladića ostaje da živi na selu i bavi se poljoprivredom ili stočarstvom, ali među lokalnim stanovništvom često ne uspevaju da pronađu partnerku sa kojom bi osnovali porodicu.
Upravo zbog toga je pokrenuta inicijativa za povezivanje sa devojkama iz drugih zemalja, kao deo šire akcije protiv depopulacije sela.
Priče sa terena
Jedan od muškaraca koji je uz pomoć ove organizacije pronašao partnerku je Ilija Jelić (37) iz sela Debelja kod Nove Varoši.
Prošle godine organizovano mu je putovanje u selo Vrake kod Skadra, gde je upoznao svoju izabranicu Vesnu Stajkić (21). Njih dvoje su ubrzo odlučili da započnu zajednički život.
Slične priče postoje i u drugim selima, gde su ovakve inicijative mnogima pružile nadu da će uspeti da ostanu na svom ognjištu i stvore porodicu.
Borba za opstanak sela
Ovakvi projekti deo su šire borbe protiv takozvane „bele kuge“ i sve bržeg gašenja ruralnih područja.
Bez mladih porodica i dece, mnoga sela u planinskim krajevima polako ostaju prazna. Zbog toga pojedine organizacije pokušavaju da pronađu inovativna rešenja koja bi pomogla da se život na selu održi.
Da li će novi projekat sa Ruskinjama zaista zaživeti i doneti rezultate – ostaje da se vidi.
Jedno je sigurno: mnogi momci iz ovih krajeva i dalje se nadaju da će uskoro pronaći partnerku sa kojom će izgraditi dom i nastaviti život u svojim planinskim selima.
Mogu li ovakve inicijative zaista promeniti demografsku sliku sela?
Stručnjaci koji prate demografske trendove u Srbiji smatraju da su ovakve inicijative zanimljiv pokušaj rešavanja dugogodišnjeg problema, ali naglašavaju da brakovi sami po sebi nisu dovoljno rešenje ako se ne poprave i uslovi života na selu.
Mnogi mladi ljudi odlaze iz ruralnih krajeva zbog nedostatka posla, slabije infrastrukture i ograničenih mogućnosti za obrazovanje i razvoj. Zbog toga demografi često ističu da je potrebno raditi paralelno na ekonomskom razvoju sela, kako bi mlade porodice imale razlog da ostanu.
Uprkos tome, pojedini primeri pokazuju da ovakve priče mogu imati pozitivan ishod. U selima gde su se već doselile žene iz drugih zemalja, mnoge su se relativno brzo uklopile u novu sredinu. Naučile su jezik, počele da pomažu u domaćinstvu i poljoprivredi, a neke su pokrenule i male porodične poslove.
Stanovnici tih sela kažu da je dolazak novih porodica doneo i novu energiju. Ponovo se čuje dečja graja, škole dobijaju nove đake, a pojedine kuće koje su godinama bile prazne ponovo su oživele.
Sa druge strane, psiholozi upozoravaju da brakovi koji nastanu kroz ovakve projekte zahtevaju dodatnu podršku i razumevanje. Razlike u kulturi, jeziku i navikama mogu predstavljati izazov za oba partnera, naročito u prvim godinama zajedničkog života.
Zbog toga se sve češće predlaže da uz ovakve projekte postoji i program prilagođavanja – kroz kurseve jezika, upoznavanje sa lokalnom kulturom i savetovanje za mlade parove.
Ukoliko novi projekat zaista bude realizovan i Ruskinje dođu u Srbiju, mnogi veruju da bi to moglo otvoriti novo poglavlje za neka od najlepših, ali i najpraznijih sela u zemlji.
Za brojne momke iz planinskih krajeva ovo nije samo pitanje braka – već i pitanje opstanka njihovih porodica, imanja i života na zemlji koju su nasledili od svojih predaka.
About The Author
