U zabačenom selu na jugu Brazila, Noiva do Kordeiro, svakodnevni život izgleda potpuno drugačije nego u uobičajenim zajednicama. Ovo mesto je specifično po tome što u njemu gotovo isključivo žive žene, dok muškarci u selo dolaze samo povremeno. Kada napune osamnaest godina, većina mladića napušta dom u potrazi za poslom ili nezavisnijim životom. Malo je i onih koji su u braku – rade daleko od kuće i viđaju svoje porodice samo vikendom, pa žene veći deo vremena ostaju same.
Zbog takvih okolnosti, mnoge devojke tvrde da im je izuzetno teško da pronađu partnera. Dvadesettrogodišnja Nina priznaje da godinama nije imala ni priliku da se zbliži s nekim, jer su muškarci koji zalutaju u njihovo selo uglavnom već zauzeti ili su u srodstvu. Zbog toga su se žene iz Noiva do Kordeira obratile muškarcima širom Brazila, pozivajući one koji žele da se dosele i grade život sa njima.
Međutim, svi koji razmišljaju o doseljavanju moraju biti spremni da poštuju pravila koja su žene ustanovile. Selo je osnovala žena izbačena iz svoje prvobitne zajednice jer nije pristala na dogovoreni brak. Vremenom su joj se pridružile druge žene sa sličnim iskustvima, i tako je formirana zajednica kojom i danas upravljaju isključivo žene. One otvoreno poručuju da očekuju muškarce koji mogu da prihvate njihov način života, jer su uverene da vode selo organizovanije nego što bi to činili muškarci.
Ova neobična priča služi kao uvod u širu sliku života na selu. Iako mnogi veruju da ruralna sredina donosi mir i jednostavnost, ona nosi i svoje izazove. Prednosti svakako postoje – priroda, čistiji vazduh, prostranstvo i prisniji odnosi među ljudima. Mnogi koji su pobegli iz urbanog okruženja tvrde da im se kvalitet života popravio upravo zahvaljujući ruralnom ritmu. Boravak u prirodi podstiče kretanje, smanjuje stres i vodi ka zdravijim navikama.
Seoske zajednice često funkcionišu kao velika porodica. Ljudi su povezaniji, brže reaguju kada je potrebna pomoć i snažnije čuvaju tradiciju. U manjim selima posebno, žene često imaju ključnu ulogu. One vode domaćinstva, učestvuju u poljoprivredi, pokreću poslove i tako obezbeđuju stabilnost porodicama. Njihov doprinos nadilazi klasično održavanje kuće – one čuvaju kulturu, jačaju lokalnu ekonomiju i prenose znanje mladima.
Naravno, život na selu nije idiličan. U udaljenim područjima i dalje postoje problemi sa lošom zdravstvenom zaštitom, nedostatkom posla i odlaskom mladih u gradove. Žene često preuzimaju veliki teret, balansirajući porodične i poslovne obaveze, i sve češće prate nove trendove kao što su digitalizacija i moderne metode proizvodnje. Mnoge razvijaju kreativne poslove, uvode održive prakse i brinu o očuvanju prirode.
Uprkos svemu, seoski život i dalje privlači ljude koji žele sporiji ritam, zdraviju okolinu i zajednicu koja zaista funkcioniše kao celina. Oni koji razmišljaju o preseljenju moraju biti spremni na drugačiji način života – bliži prirodi, jednostavniji, ali bogatiji ljudskim kontaktima. Uvažavanje lokalnih običaja i spremnost na prilagođavanje presudni su za uspešan početak.
Bilo da govorimo o brazilskom selu koje traži nove stanovnike ili o našim lokalnim selima, jedno je jasno: ruralna sredina ima svoju posebnu vrednost i identitet. Ljudi koji tamo žive nose sa sobom toplinu, zajedništvo i duboku povezanost s prirodom – osobine koje se u gradovima sve teže nalaze.
Iako deluje da život na selu čvrsto drži tradicija, mnoga sela prolaze kroz ubrzane promene. Najčešće su žene te koje uvode nove ideje – modernizuju domaćinstva, pokreću nove poslove i uvode aktivnosti koje ranije nisu postojale. Dok gradovi prirodno rastu, svaka inovacija u ruralnom okruženju ima snažniji uticaj i ostavlja trag.
Jedan od najznačajnijih trendova poslednjih godina jeste buđenje ženskog preduzetništva u selima. One otvaraju radionice, prave rukotvorine, proizvode hranu, organizuju ture, razvijaju turizam i otvaraju vrata svojih domaćinstava gostima. Posetioci ne traže samo prirodu, već i autentičnu priču, običaje i toplinu domaćina. Često upravo žene obezbeđuju tu dozu autentičnosti koja privlači ljude i pokreće lokalnu ekonomiju.
Takođe, žene se udružuju u organizacije koje rade na očuvanju tradicije i unapređenju društvenog života. One pripremaju događaje, edukacije, humanitarne akcije i mnoge druge aktivnosti koje povezuju ljude i jačaju duh zajednice. Kroz takve inicijative ispoljavaju svoju kreativnost i liderstvo, motivišući druge da se uključe.
Savremeno selo menja se i zahvaljujući tehnologiji. Internet je omogućio dostupnost znanja kao nikada ranije. Žena iz malog sela danas može da nauči kako da vodi posao, unapredi proizvodnju ili promoviše svoje proizvode onlajn. Mnoge prodaju svoje rukotvorine preko interneta i sarađuju sa kupcima širom zemlje, ponekad i sveta. Tako se sela postupno povezuju sa globalnim tržištem.
Pored ekonomskog razvoja, žene sve više prepoznaju važnost zaštite okoline. One pokreću inicijative za očuvanje voda, sadnju drveća, zaštitu biljnih i životinjskih vrsta i pravilno upravljanje zemljištem. U mnogim zajednicama uvodi se reciklaža i smanjenje otpada, što ranije nije bilo uobičajeno. Kada se vide konkretni rezultati, sve više ljudi se uključuje.
Najinspirativnije u celoj priči jeste to što žene, uprkos brojnim preprekama, uspevaju da održe i unaprede život u selima. Njihova istrajnost, rad i spremnost da uče postaju temelj budućnosti ruralnih područja. Sela koja opstaju duguju svoj opstanak upravo tim tihim, ali upornim nosiocima promena.
Na kraju, budućnost sela neće se meriti brojem kuća ni blizinom gradu, već snagom ljudi koji su voljni da ga grade i sačuvaju. Žene koje vode domaćinstva, čuvaju običaje, podižu porodice i pokreću razvoj – predstavljaju srž ruralnog života. One dokazuju da se kvalitetan život može izgraditi bilo gde, uz dovoljno volje, znanja i posvećenosti.
About The Author
Javi mi se za upoznavanje