Albanka Besijana donela je radost ne samo u dom Ivana Kitanovića za koga se udala pre četiri godine, već u celo selo Zaplanjsku Toponicu u opštini Gadžin Han. Iz rodne Tirane udajiom za Ivana preselila se u srpsko selo, a prema rečima meštana, veoma brzo se prilagodila okolini. Od 26 beba koje su prošle godine rođene u ovoj opštini, dvoje je porodici Kitanović podarila Besa – blizance Luku i Aleksu.
Besjana ili Besa, kako je sada svi uglavnom zovu u selu, govori sa osmehom o svom dolasku u Zaplanjsku Toponicu koja je udaljena od njenog rodnog grada više od 500 kilometara.- Moj otac ima prijatelja iz Srbije i zahvaljujući njemu ja sam se udala za Ivana. Taj čovek je advokat. Radio je i u Albaniji i pomalo priča albanski. On je pitao da li bi mogao da u Albaniji pronađe devojku za svog komšiju. Moj otac je rekao da ima ćerku za udaju i tako je sve krenulo. Ivan je došao u Tiranu i upoznali smo se. On nam je ispričao gde živi, čime se bavi, šta rade njegovi roditelji, kako je u njegovom selu… Dopao mi se i odlučila sam da se udam za njega. Došla sam u Zaplanjsku Toponicu, pravili smo svadbu, vremenom sam naučila i srpski jezik – rekla je Besjana.
Kazala je da se njen život u Tirani pre udaje značajno razlikovao od ovog sada u selu.
– Ja sam završila školu za šivenje i sedam godina sam radila u fabrici. Živela sam u gradu i nisam znala da radim poslove koji se rade u selu, nisam umela da kopam, sadim… Svekrva me je sve to naučila, ali pre rođenja dece nisam išla često sa njima da radim poljoprivredu. Uglavnom sam se bavila kućnim poslovima. Sada se bavim samo kućom i decom. Imam puno obaveza oko blizanaca, da ih nahranim, okupam, presvučem, uspavam… Svekrva mi puno pomaže pošto suprug radi kao vozač – objasnila je Besjana.
Svi traže drugaricu ili rođaku, jer ima mnogo neženja
Dodala je da su je svi u Zaplanjskoj Toponici lepo prihvatili i da je stekla nove prijateljice. Nakon što su videli kako se odlično uklopila u novu sredinu po neko iz sela je i pita da li ima neku drugaricu ili rođaku u Albaniji za udaju za svog sina ili rođaka.
– Lepo mi je ovde, ne nedostaje mi život u gradu, a ni posao u fabrici. Samo mi nedostaju moji najbliži. Imam u Tirani majku, oca, brata i snaju. Otac i majka su u penziji, brat i snaja rade, čujemo se redovno – rekla je Besjana.
Besine komšinice iz Zaplanjske Toponice kazale su da ih je začudilo to koliko se brzo prilagodila životu na selu, naučila da radi sve seoske poslove, čak i da vozi kola i traktor.
– Žena je mnogo druželjubiva i nema šanse da vas ne ponudi da uđete u kuću kada svratite do njih. Nema šanse da vas ne posluži kafom i sokom. Ponaša se kao da je ovde sa nama odrasla, a ne da je došla iz strane zemlje. Oni su jedna domaćinska porodica u kojoj su svi mnogo vredni i svi puno rade, ali su uspeli i da naprave lepu kuću i da obezbede sebi uslove za život mnogo bolje od onih koje mnogi imaju u gradu. Nedostojala su im samo deca, a sad i njih imaju – rekla je jedna od komšinica.Meštani Zaplanjske Toponice priželjkuju da u njihovo selo dođe neka Besjanina rođaka ili drugarica iz Albanije jer, kako kažu, neženja je mnogo, a devojke iz Srbije ne žele da se udaju na selu. Čak ni one koje su u selima odrasle. Prema njihovim rečima, neće ni u Zaplanjsku Toponicu, koja je u ravnici, manje od 40 kilometra udaljena od Niša, a kamoli u neka udaljena planinska sela.
Poslednji popis pokazao je da su opština Gadžin Han i Crna Trava opštine u kojima se broj stanovnika najbrže smanjuje. Na području gadžihanske opštine živelo je posle Drugog svetskog rata 26.000 ljudi, a sada ih je svega 6.000.
Velika većina meštana starija je od 60 godina, a u školama na području opštine samo je 250 učenika.
IZVOR>BLIC.RS
About The Author
Svidja mi se priča, želim im sreću i zdravlje