Ćao, ja sam Ana. Imam 41 godinu, radim kao grafička dizajnerka, i živim u Novom Sadu sa jednom samouverenom mačkom koja veruje da je centar univerzuma. Ja, s druge strane, pokušavam da balansiram između posla, kafica sa prijateljicama i povremenih filozofskih rasprava sa samom sobom – najčešće oko toga da li da kupim još jednu svesku iako već imam deset.
Ne tražim princa. Pogotovo ne na belom konju. Konj je neekološki, a ja sam više za tramvaj. Ne tražim frajera koji zna sve, ima sve i glumi večnog zavodnika. Tražim muškarca koji zna da voli i ne stidi se da kaže: “Pogrešio sam.”
Volim ironiju života, ljude koji znaju da se šale na sopstveni račun, i muškarce koji umeju da zagrle iskreno, a ne iz pristojnosti. Umem da budem ozbiljna kad treba, ali i da se valjam od smeha zbog loših viceva. Ako znaš da napraviš dobar sendvič, ne bežiš od razgovora i znaš šta želiš – imamo o čemu da pričamo.
Mnogi kažu da sam direktna. Nisam gruba, samo nemam vremena za laži. Volim istinu, čak i kad boli, jer je brža nego igra pogađanja. Ako si tip muškarca koji nestane posle treće poruke – uštedi nam vreme.
Tražim prijatelja, saputnika, nekog sa kim mogu da delimo i blesave trenutke i ozbiljne teme. Nekog ko će znati da život nije film – ali da zajedno možemo da napišemo scenario koji valja. Ako si između 38 i 50, imaš smisao za humor, znaš šta je emotivna pismenost i ne tražiš savršenstvo – piši.
Ne nudim avanturu. Nudim iskrenost. I smeh. I mačku, ako se zbližite.
About The Author
