Zovem se Ana. Imam 46 godina i živim u Beogradu. Možda su mi godine donele par bora i par kilograma više, ali su mi donele i ono što je mnogo vrednije – jasnoću. Znam ko sam. Znam šta želim. I još važnije – znam šta više nikada neću prihvatiti.
Moj život je prošao kroz razne faze. Bilo je i ljubavi i razočaranja, i početaka i krajeva. Naučila sam da kraj nije poraz, već prilika da ponovo izgradimo ono što nas čini srećnima. Poslednjih nekoliko godina živim sama. Imam stabilan posao u jednoj marketinškoj agenciji, svoj stan, svoj krug prijatelja. Iako volim svoju samostalnost, shvatam da nijedna sigurnost ne može zameniti toplinu zagrljaja uveče, mir kada znaš da te neko čeka, ili osmeh koji ti ulepša dan bez ikakvog razloga.
Ne pišem ovaj oglas iz očaja. Pišem ga jer verujem da ljubav ne zna za rok trajanja i da se prava osoba može pojaviti i u 20-im i u 60-im. Tražim muškarca između 48 i 60 godina, emotivno zrelog, stabilnog i spremnog da gradi odnos bez igara i pretvaranja.
Nisam žena koja juri iz noći u noć po klubovima, niti ona koja očekuje da je neko “spasi” ili izdržava. Mogu sama da nosim svoje račune, ali volela bih da neko sa mnom deli i one lepe i one teže dane. Verujem da ljubav nije u velikim gestovima nego u malim stvarima – jutarnjoj kafi, šetnji pored reke, poruci “mislim na tebe” usred radnog dana.
Volim more i planine, knjige i stare filmove, nedeljna jutra kada se vreme meri mirisom sveže kafe, a ne kazaljkama na satu. Nisam savršena – umem da budem tvrdoglava, previše iskrena, nekad zatvorena kada me nešto boli. Ali isto tako znam da slušam, pružim podršku, nasmejem i onda kada je najteže.
Možda si i ti prošao kroz svoje gubitke. Možda si ostao bez nekoga koga si voleo, možda si se razveo, možda si jednostavno odlučio da više ne želiš površne odnose. Ako znaš koliko vredi iskrenost i ako ti nije problem da kažeš ono što osećaš, možda ćeš razumeti svaku moju reč.
U ovim godinama, verujem da vreme ne treba trošiti na nagađanja i “možda sutra”. Život je previše kratak da bismo čekali da se neko odluči da li želi da bude deo njega. Zato tražim nekoga ko zna šta hoće, ko ne beži kad naiđu teški dani, i ko ume da se raduje malim stvarima.
Ne moraš biti savršen, niti ja to očekujem. Dovoljno je da budeš čovek od reči, da umeš da slušaš i da ti ne bude teško da ponekad kažeš “nedostaješ mi”. To su stvari koje ostaju u sećanju, a ne skupi pokloni i velike rečenice.
Volela bih da putujemo zajedno – nekad daleko, nekad samo do obližnjeg jezera. Da podelimo ćutanje koje ne pritiska, i smeh koji izbija iz sitnica. Da imamo svoje male rituale – možda našu omiljenu klupu u parku, našu pesmu, naše mesto za večeru.
Moj idealan odnos je onaj u kojem smo slobodni da budemo svoji, ali sigurni da imamo jedno drugo. Onaj u kojem i posle godina možeš da iznenadiš onog drugog sitnicom, i u kojem znaš da se ne moraš pretvarati da bi bio voljen.
Znam da oglas ovakve dužine neće pročitati svako. I dobro je što je tako. Jer ako si ga pročitao do ovde, to znači da ti vreme i pažnja nisu problem, a to je već znak da možda imamo slične vrednosti.
Ne tražim mnogo – samo iskrenu šansu. Možda iz jedne poruke nastane prijateljstvo, možda ljubav. Ne znamo dok ne pokušamo.
Kažu da ljubav dolazi kada prestanemo da je jurimo. Ja mislim da ljubav dolazi kada joj otvorimo vrata. Moja su danas širom otvorena.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
