Zovem se Anđela, imam 45 godina i dolazim iz Bijelog Polja, Crna Gora. Možda će neko odmah pomisliti da su godine prepreka, ali ja tvrdim da prave emocije ne poznaju ni vreme ni granice. U meni još uvek gori plamen ženske nežnosti, topline i one iskrene potrebe da budem voljena i da volim.
Nisam nikada bila neko ko leti iz veze u vezu. Naprotiv. Ceo život sam verovala u jedno – u ljubav kao posvećenost, kao dom, kao mir, kao sigurnost. Nažalost, u mom životu bilo je više tuge nego radosti. Bila sam u braku koji je trajao skoro 18 godina. Iz te zajednice nosim jedno veliko životno iskustvo, ali i lekciju: ako dvoje nisu iskreno jedno za drugo – vreme ih samo još više udalji.
Moj bivši muž bio je dobar čovek na početku. Smatrala sam da ćemo zajedno graditi budućnost. I jesmo – samo što sam ja bila ta koja je gradila, davala, žrtvovala se. A on je ćutao, povlačio se, zatvarao u sebe. Nije bilo preljube, nije bilo velikih skandala – bilo je ono što najviše boli: ravnodušnost. Na kraju je sve puklo kao tiho pucanje duše. Otišla sam, bez vike, bez suza – sa nadom da me negde čeka ono pravo.
Dugo sam bila sama. Nisam želela da menjam jednog za drugog. Umesto toga, posvetila sam se sebi. Završila sam kurs za negovateljicu, volontirala u domu zdravlja, pomagala starima u komšiluku. Imala sam potrebu da budem korisna, da dam ljubav – jer je u meni ima mnogo.
Danas sam tu, pred vama, iskreno, bez maske i laži. Tražim muškarca koji zna da voli. Nije mi važno da li imaš 45 ili 65 godina, da li si penzioner ili još radiš, da li si iz Crne Gore, Srbije, Bosne ili Hrvatske. Važno mi je da imaš srce – i da znaš kako se prema ženi ponaša.
Ne tražim sponzora. Niti želim da budem bilo kome “rezerva” ili “avantura”. Želim muškarca koji zna šta znači kad ti neko napravi kafu ujutru i poljubi te u čelo. Ko zna da pita “kako si” i da to stvarno misli. Ko zna da ćuti sa mnom kad je teško, i da se smeje kad je lepo.
Imam svoj stan, radim povremeno kao negovateljica kod jedne divne bake i mogu da se snađem finansijski. Dakle, nisam ovde zbog interesa. Ovde sam jer verujem da možda još negde postoji neko poput mene – pomalo ranjen, ali spreman da veruje još jednom.
Moji hobiji su jednostavni: volim da šetam kraj reke, da čitam knjige (posebno domaće pisce), da kuvam i da slušam staru muziku. Možda ti sve ovo zvuči obično – ali baš u toj običnosti krije se najviše iskrenosti.
Ukoliko si slobodan, ozbiljan, usamljen i imaš potrebu za pravom ženskom toplinom – piši mi. Ne očekujem bajku. Samo da pokušamo da se upoznamo, pa ako se razumemo… možda će iz toga izrasti nešto divno.
Znam da ljubav nije samo leptirići i poljupci. Ljubav je i kad ti neko skuva čaj kad si bolestan, kad te neko sasluša posle napornog dana, kad te zagrli bez razloga. To tražim. To nudim.
Ako si tu negde – javi se.
Tvoja buduća saputnica,
Anđela, 45 godina, Bijelo Polje
About The Author
