Ispovest žene koja je čisteći kuću otkrila tajnu muža i svekrve krije neverovatne detalje preljube.
Moje ime je Marija. Maša – za voljene. Udala se za Viktora pre sedam godina. Bože, kakav je to čovek bio! Ramena poput onih u Atlasu, prodoran pogled, miran glas. Moja odbrana puca na svim frontovima! Kancelarijska romansa. Ja sam bila u računovodstvu, on je bio zadužen za odeljenje prodaje. Šest meseci kasnije, prsten mi je na prstu, a ja sam u oblacima od sreće.
Prve četiri godine su skoro bajka. Skoro – zato što me moja svekrva, Ana Ivanovna, nije volela od samog početka. Nasmejala se, naravno, ali njene oči… oči su joj bile hladne, kao ribe na tezgi.
Od poslovne žene, ubrzo sam postala domaćica. Kuća je blistala u svakom momentu, uvek je bilo kuvno jelo na stolu…
Pre tri godine, Viktor je počeo često da putuje na poslovna putovanja. Ponekad će otići na nekoliko dana, ponekad na nedelju dana.
Ali nešto nije u redu. Čudni su ovi pozivi – uvek u kupatilu, iza zatvorenih vrata. Odnekud je došao novi parfem. I oči… oči su postale drugačije. Kao da je deo njega uvek negde drugde.
Muž me uveravao da je sve u redu, a onda sam čisteći našla fasciklu sa dokumentima. Unutra su se nalazile priznanice za stan u drugom kraju, izvod iz matične knjige rođenih… Moj muž imao je ćerku od dve i po godine, a ja sam to saznala na ovaj način.
Pozvala sam svekrvu i ispričala joj, a onda se ispostavilo da je ona sve znala i podržavala je sina.
Mužu sam rekla da pozove ženu sa kojom ima dete u kuću i rekla sam im da im neću biti prepreka.
“Nikada nisam mislila da ću biti zahvalna ženi koju sam smatrala rivalom”, napisala je ona. “Ali zahvalna sam ti, Marija. Na tvojoj mudrosti, na tvojoj snazi. Na izboru za koji je malo ko sposoban. Viktor se promenio – ne odmah, ali se promenio. Sada je pravi muž i otac, bez dvostrukog života, bez laži. Čini se da je konačno sazreo. I, čudno je reći, to dugujemo tebi.”, napisala je Elena, ljubavnica mog muža.
Uz pismo je priložila fotografiju – ona, Viktor i nasmejana Alisa u parku. Obična srećna porodica. Gledajući je nisam osetila ni gorčinu ni žaljenje – samo tihu radost za bebu, koja sada raste u normalnoj atmosferi.
Nisam odgovorila na pismo. Šta da kažem? Naši putevi su se razišli, i to s pravom. Ali zadržala sam i pismo i fotografiju — ne kao podsetnik na bol, već kao dokaz da ponekad najteže odluke vode do najboljih rezultata.
Ja sam pronašla novu ljubav i izgradila novi život, jača nego ikad.
IZVOR:STIL.KURIR.RS
About The Author
