Braća Zoran i Draža iz okoline Aleksandrovca oženili su Albanke, Miru i Mihu i napravili veliku svadbu. Prvi je probio led Zoran, koji je u svoju kuću doveo plavokosu Mihu, a sledeći njegov primer, pet meseci kasnije i Draža je otišao po svoju mladu. Međutim sa Mirom nije išlo baš sve lagano.
– Draža je bio napet, jer prvo smo sve dogovorili, a onda su rekli da ne može. Nema svadbe, nema venčanice, ne da brat, ne da majka … – kaže Zoran.
Mira koja ima 30 godina do sada je imala prilike da se uda, ali, kako kaže, sudbina je ta koja je odredila njen put u Srbiju. Kaže da joj se Draža svideo na prvi pogled, i da je čini srećnom, ali i da je sve najlepše čula o njemu i njegovoj porodici i to upravo od svoje jetrve Mihe
Ćazim Leka, mladin otac, ali i mladoženja Draža ističu da kupovina mlade više nije običaj.
– Mira me je koštala, samo običaj, put i ono što sam kupio njoj. To je otišlo oko 1.500 evra – kaže Draža, koji je oko Mirinog vrata stavio zlatni lančić.
I mladin otac, koji se nije protivio njenoj udaji, ističe da nije čuo da se za mladu daje novac. Samo pokloni, ko želi da ih donese.
Iako Mirin brat, majka i šira familija nije imala lepo mišljenje o tome što se udaje za Srbina, međutim, ona kaže da je od svoje jetrve Mihe čula sve najlepše o kući u koju odlazi.
– Rekla mi je da je čisto, da su domaćini, da nisu divlji kao u mestu odakle sam ja. Mnogo su nežniji – kaže Mira.
Braća koja su oženila Albankama, kažu da o njihovoj porodici i narodu imaju samo najlepše mišljenje.
Uz sve običaje i mnogo emocija mlada je izašla iz svoje kuće, a kako kaže novopečni mladoženja i njoj i njemu treba vremena da se naviknu na bračni život.
– Mira je osetljiva i kritikuje me što ne jedem redovno, pa kad sednem da jedem, jedem za dvoje. I kritikuje me što izlazim – kaže Draža.
Svekar i svekrva prezadovoljni su snajkama. Kako kažu, vredne su i umiljate, poštuju ih, pa čak kažu i da su bolje snajke nego što bi to bile neke naše.
– Šta vide na internetu kažem sinovima uzimajte ih za ruku i kupujte im. Puštam ih da spavaju koliko hoće, da rade šta hoće, ali mi i pomažu. Mnogo nas poštuju – kaže svekrva.
I dok se Mira još uvek privikava na život u Srbiji, Miha je novo okruženje oberučke prihvatila.
– Treba da znaš da radiš, ništa ne pada kao što pada sneg. Mi smo navikle da radimo sve, sramota je da odeš kod muža, a da ne znaš da kuvaš – zaključuje Miha.
Ona je čak otišla i korak dalje, pa se sa svojim suprugom venčala i u crkvi, prihvativši tako pravoslavnu veru.
IZVOR (Stil/ Blic / Moja velika svadba)