Zovem se Emina. Imam 41 godinu i dolazim iz Zenice. Udovica sam već tri godine i svaki put kad napišem tu reč – „udovica“ – srce mi zadrhti. Ne zato što me je sramota, ne zato što se stidim prošlosti, već zato što me život naterao da prerano ostanem sama. Muža sam izgubila iznenada, u snu, bez reči, bez oproštaja. I ostala sam – žena bez oslonca, ali sa srcem koje nije prestalo da voli.
Radim u jednoj maloj trgovini u centru Zenice. Nije to neki veliki posao, ali meni je drag. Volim rad s ljudima, volim da slušam priče, nasmejane i tužne. Tamo, među policama i kupcima, skrivam svoju tugu i hranim svoju nadu. Jer, koliko god da mi je teško, u sebi sam odlučila: ne želim da ostanem sama do kraja života.
Žena sam obična. Nemam visoke prohteve. Ne nosim markiranu garderobu, ne idem na skupe tretmane, ne putujem svake godine na egzotične destinacije. Moj luksuz je kad me neko pogleda toplim očima. Kad mi neko pošalje poruku: „Jesi li dobro danas?“ Kad neko primeti da sam tu – da postojim.
Imam jedno odraslo dete, sina, koji je već otišao svojim putem. On me podržava da pokušam da pronađem nekog za sebe. Kaže: „Mama, zaslužuješ da budeš srećna.“ I možda me baš te njegove reči najviše ohrabre. Jer ja nisam žena koja traži avanturu. Nisam tu da igram igrice. Nisam zainteresovana za dopisivanje bez kraja i smisla. Ja tražim nekoga kome mogu da verujem.
Znam da ima muškaraca koji će reći: „Koja to žena od 41 godine još traži ljubav?“ I možda bi me ranije takve reči bolele. Danas ih samo ispratim osmehom. Jer, znaš šta? Ja ne tražim bajku, ali ne odustajem od vere u dobrotu. Želim muškarca koji ume da razgovara, koji zna šta znači vernost i koji ne beži od odgovornosti.
Volela bih da upoznam muškarca između 40 i 55 godina. Da je stabilan, vredan, nežan. Da zna koliko je važna podrška, pažnja, jedno „dobro jutro“ i jedno „laku noć“. Ne tražim izgled, tražim unutrašnju toplinu. Ne tražim bogatstvo, tražim srce. Možda deluje staromodno, ali ja verujem da takvi muškarci i dalje postoje. Verujem da negde neko, baš kao ja, pije svoju kafu u tišini, nadajući se da će se sutra probuditi uz nekoga kome će moći da kaže: „Drago mi je što si tu.“
Možda misliš da je teško sa ženom koja nosi tugu u sebi. Ali znaj da su takve žene naučile da vole jače. Jer, kada izgubiš nekog koga si voleo, naučiš da ceniš svaki pogled, svaki dodir, svaki trenutak. Ja sam žena koja zna šta znači imati – i izgubiti. I zato, ako mi daš priliku, znaću da čuvam ono što imam.
Ne tražim da me neko spašava. Nisam slomljena, samo sam tiha. Možda neću odmah reći sve, ali ako budeš strpljiv, ako mi pružiš ruku, videćeš koliko ljubavi još ima u meni. Nije me život razmazio, ali me nije ni ogorčio. Naučio me da cenim sitnice – a to je, veruj mi, dar.
Ako si muškarac koji zna šta znači prava žena, ako tražiš nekoga za tihe večeri, za zajednička jutra, za ozbiljnu vezu, brak ili prijateljstvo koje preraste u ljubav – javi mi se. Nemam mnogo reči, ali imam mnogo osećanja. Ne zanima me koliko zarađuješ, gde si radio, koliko imaš u banci. Zanima me da li umeš da slušaš. Da li znaš da pogledaš nekoga u oči i da ne bežiš kad stvari postanu ozbiljne.
Volim da šetam uz Bosnu, da sedim na klupi i ćutim. Volim domaću muziku, dobru knjigu, večere uz sveću i duge razgovore. Nemam profil na svim mrežama, ali imam srce koje ume da piše – iskreno i bez filtera. Možda ti zvuči previše otvoreno, ali ja nemam vremena za skrivanja. Želim da me neko upozna ovakvu kakva jesam.
Ako si u dijaspori – nema veze. Ne bojim se udaljenosti. Ljubav ne zna za granice. Ako si u Zenici, Sarajevu, Tuzli, Mostaru ili bilo gde u Bosni i Hercegovini – još bolje. Ako si u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj – možda nas putevi spoje. Samo neka si čovek. Pošten, iskren, normalan.
Možda sam udovica, ali nisam izgubila želju za životom. Želim ponovo da se smejem, da imam nekog kome mogu da kažem: „Hvala što si ušao u moj svet.“ Možda baš ti čitaš ove reči sada. Ako jesi – nemoj okrenuti glavu. Javi mi se. Ne mora odmah da bude ljubav. Možda je prvo razgovor, pa poverenje, pa toplina… pa ono nešto što svi tražimo, a retko nalazimo.
Emina, 41 godina, Zenica
Udovica, zaposlena u trgovini
Traži muškarca za ozbiljnu vezu, podršku, zajednički život i nežnost
Kontakt preko sajta ili u komentaru ispod oglasa
About The Author
