Osonica – selo koje prkosi odlasku mladih: Deca, ljubav i porodične vrednosti na prvom mestu
Dok mnoga sela u Srbiji tiho izumiru, boreći se sa praznim kućama, zatvorenim školama i odseljavanjem mladih, selo Osonica u opštini Ivanjica priča sasvim drugačiju priču. Ovo živopisno naselje ne samo da opstaje, već živi punim plućima – sa osmehom, dečjom grajom i jakim porodičnim temeljima. Osonica je postala pravi simbol nade i obnove tradicionalnog načina života, prilagođenog savremenim vremenima.
Da je Osonica primamljiva za lep i ispunjen porodični život, najbolje potvrđuje podatak da u selu živi preko 100 dece. Ta brojka ne samo da impresionira, već i ohrabruje – u vremenu kada sela sve češće ostaju bez ijednog prvaka, Osonica pokazuje da je moguće stvoriti uslove u kojima deca ostaju, odrastaju i stvaraju svoje porodice.
Jedna od porodica koja savršeno oslikava duh ovog mesta jeste porodica Jovićević. U njihovom domaćinstvu odjekuje smeh petoro mališana, a glava kuće, vremešni Velimir, s ponosom priča o svojoj porodici i vrednostima koje prenose s kolena na koleno.
– „Država bi morala da stane iza žena koje rađaju više dece. Takve majke zaslužuju nacionalnu penziju, jer one ne podižu samo decu, već budućnost cele nacije“, poručuje Velimir, sa stavom mudraca i čoveka koji zna koliko je teško, ali i koliko je blagosloveno podizati veliku porodicu.
Osonica nije tipično selo. Možda geografski pripada ruralnom području, ali po svom duhu i uređenju, mnogi ga nazivaju jednim od urbanijih sela Ivanjičke opštine. Ljudi su ovde vredni, pošteni i, što je možda najvažnije – vezani za svoju zemlju i porodicu. Svoja imanja i znanje ne žele da drže samo za sebe, već ih svesno prenose na sledeće generacije, gradeći time stabilnu i održivu zajednicu.
Iako infrastruktura – pre svega putevi i komunalna mreža – još uvek predstavljaju izazov, stanovnici Osonice ne gube nadu. Svojim radom i upornošću pokazuju da sela mogu da budu mesta rasta, razvoja i životne radosti. Neretko se dogodi da neko iz grada dođe u posetu, pa ostane duže nego što je planirao – a neretko i zauvek.
U prilog tome ide i još jedna zanimljivost – snajke stižu čak iz Beograda! Iako zvuči kao šala, to je zaista istina. Mlade žene koje su odrasle u srpskoj prestonici sve češće odlučuju da se presele u Osonicu i tu osnuju porodice. Razlog je jednostavan – mir, sigurnost, zajedništvo i lepota života koji ima smisla.
„Meni ovde ništa ne fali. U Beogradu sam imala posao i stan, ali ovde sam pronašla porodicu, ljubav i sebe“, priča jedna od snajki uz osmeh.
Osonica tako postaje primer sela koje ne traži sažaljenje ni pomoć – već podršku i razumevanje da Srbija može i mora da oživi upravo kroz sela kao što je ovo. Tamo gde se rađa nova generacija, tamo je budućnost.
I dok se mnoga naselja bore za opstanak, Osonica šapuće tiho, ali snažno: “Ovde ima života. Ovde ima ljubavi. I ovde ima nade.”
About The Author
