MIRIN MUŽ JE SA 50 GODINA DOVEO LJUBAVNICU U KUĆU: Više od decenije ovaj TROJAC živi pod istim krovom, evo kako se slažu

Mira nikada nije uspela da se finansijski osamostali do te mere da iznajmi stan i napusti dom svog bivšeg supruga. Radila je u lokalnoj prodavnici, a svu ušteđevinu je potrošila na obrazovanje svoje dece u gradu. Rano je izgubila roditelje, i jednostavno se našla u situaciji da prihvati ponudu da ostane u delu kuće koji je nekada delila sa svojim, a zatim sa tuđim suprugom. “Na sve se živ čovek navikne” kaže ova žena.

Bilo smo u ranim pedesetima, on je radio na terenu, pa je nekad poslovođa išla s njim. Kafa ovde, kafa onde i eto nevolje, spetljali su se. Ja u početku jedva da sam i primetila, radila sam petkom, subotom, za praznike i popodnevne smene, te nisam stigla ni misliti da bi on negde na taj način švrljao”, priča o tome i dan-danas uzrujanim glasom.

Međutim mesto u kom su živeli je malo, dozna se sve, na kraju je, kaže, i sam priznao. “Verujte mi, ja koja ovde nemam nikoga svoga, dvoje dece bilo je u domu na fakultetu, primanja nikakva, ja bih mu oprostila da me za oprost molio. Ali, nije. Rekao mi je da mogu ostati u malom delu njegove kuće, dok se ne snađem, ali da će on živeti na spratu sa novom ženom”, objasnila je nesrećna žena.

Mira je priterana u ćošak, pristala na nešto na što bi malo žena pristalo.

Prenela je, u zasebni deo kuće sve nužne stvari. “Nisam se imala za šta suditi, kuća je bila njegovo nasledstvo od bake. Uzela sam nešto nameštaja koji sam ja kupila, i ostala tu. Bilo je nezamislivo na početku, ali na sve se živ čovek navikne. Tu sam dočekala i penziju, a ona je mala, pa idalje ne mogu da odem. Srećom imam i svoj ulaz, to mi je dalo mir da ih ne moram sresti ni gledati. Iako se pozdravimo kad baš moramo”, rekla je gospođa Mira koja se na tu rečenicu danas može i nasmejati.
IZVOR: (Stil / Novi početak)