U poslednje vreme sve češće se govori o različitim porodičnim modelima širom sveta, ali mnogi i dalje slabo razumeju običaje i pravila u islamskoj zajednici, naročito kada je reč o brakovima.
U jednom manjem gradu u Rusiji živi muškarac koji je pažnju javnosti privukao svojim životnim izborom. Njegovo ime je Ivan Suhov, a svoju životnu priču započeo je u klasičnom braku sa suprugom Natalijom.
Posle više od jedne decenije zajedničkog života, Ivan je supruzi otvoreno priznao da želi veliku porodicu i da razmišlja o tome da u brak uključi još jednu ženu, u skladu sa svojim verskim uverenjima. Iako joj ta ideja u početku nije bila laka, Natalija je na kraju pristala, jer je verovala da je to put kojim njihov porodični život može da se razvija.
Vremenom se porodica proširila, pa danas Ivan živi sa tri žene, koje su svesno prihvatile takav način života i međusobno se trude da održe mir i razumevanje u kući. Svaka od njih smatra da u porodici ima svoje mesto i da je odnos zasnovan na dogovoru svih uključenih.
Sa Natalijom ima šestoro dece, sa drugom suprugom Anom troje, dok se treća supruga, Madina, nedavno pridružila porodici. Ivan otvoreno govori da mu je želja da ima veoma veliku porodicu i da u budućnosti dobije još dece.
Svi zajedno žive u trosobnom stanu i svakodnevni život organizuju kroz jasna pravila i dogovor. Kažu da bez otvorene komunikacije i uzajamnog poštovanja ovakav porodični model ne bi mogao da funkcioniše.
Madina je, kako sama navodi, za Ivana prvi put čula kada je videla prilog o njemu na lokalnoj televiziji. Njegova životna priča ju je zainteresovala i odlučila je da ga upozna, iako je bila svesna da njena odluka možda neće naići na razumevanje u njenoj okolini.
Ivan ne krije da mu je najveća ambicija – velika porodica i stabilan porodični život, ali ističe da nova zajednica može da postoji samo ako su svi spremni na odgovornost, obaveze i međusobno poštovanje.
Ova priča je još jedan primer koliko se porodični modeli mogu razlikovati od kulture do kulture – i koliko je važno razumeti kontekst pre nego što se donesu zaključci.
Pored svakodnevne organizacije života, jedan od najvećih izazova za ovu porodicu jeste način na koji se nose sa reakcijama okoline. Ivan otvoreno priznaje da nisu svi spremni da razumeju njihov izbor, ali tvrdi da su s vremenom naučili da se ne obaziru previše na komentare sa strane. Kaže da mu je najvažnije da su odnosi unutar porodice stabilni i da se svi osećaju sigurno i poštovano.
Posebna pažnja, prema njegovim rečima, posvećuje se deci. U porodici je važno da svako dete ima svoje obaveze, ali i dovoljno vremena za školu, igru i odmor. Ivan ističe da mu je cilj da sva deca odrastaju u okruženju u kome će naučiti šta znače odgovornost, disciplina i međusobno pomaganje. Kako navodi, trudi se da svakom detetu posveti pažnju, iako priznaje da to ponekad nije lako kada porodica ima toliko članova.
Supruge se, s druge strane, međusobno dogovaraju oko kućnih obaveza, brige o deci i svakodnevnih aktivnosti. Svaka od njih ima svoju ulogu u funkcionisanju domaćinstva, ali, kako kažu, najvažnije im je da među njima nema otvorenih sukoba. Smatraju da bez jasnih pravila i međusobnog razumevanja zajednički život ne bi mogao da funkcioniše.
Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste kako deca doživljavaju ovakav porodični model. Prema rečima roditelja, deca su naviknuta na ovakav način života i za njih je to potpuno normalno okruženje. Od malih nogu uče da žive zajedno, da dele prostor i da se međusobno pomažu. Roditelji smatraju da im upravo takvo okruženje može pomoći da postanu tolerantniji i otvoreniji prema ljudima koji žive drugačije.
Ivan ističe i da finansijska stabilnost ima veliku ulogu u njihovom životu. Kaže da se ne bi odlučio na ovako veliku porodicu da nije bio siguran da može da obezbedi osnovne uslove za sve članove domaćinstva. Prema njegovim rečima, odgovornost prema porodici dolazi pre svega, bez obzira na lične želje ili ambicije.
Ipak, priznaje da nije sve uvek jednostavno. U velikoj porodici dolazi do nesuglasica, umora i stresa, ali smatra da je ključ u tome da se problemi rešavaju razgovorom. Navodi da se trude da sve važne odluke donose zajednički, kako bi se izbegle nesporazume i nezadovoljstvo.
Stručnjaci za porodične odnose često ističu da ne postoji jedan univerzalni model porodice koji odgovara svima. Najvažniji faktori za zdrav porodični život su, prema njihovom mišljenju, stabilnost, jasno definisane uloge, emocionalna sigurnost i kvalitetna komunikacija među članovima porodice. U tom smislu, naglašavaju da svaki model može da funkcioniše ukoliko su svi uključeni saglasni sa načinom života i ako su potrebe dece u prvom planu.
Ova priča iz Rusije ponovo otvara pitanje koliko su društva spremna da prihvate različite oblike porodičnih zajednica. I dok jedni smatraju da ovakav način života nije prihvatljiv, drugi veruju da svaka porodica ima pravo da sama odluči kako će izgledati njihov svakodnevni život, sve dok su poštovani zakoni i osnovna prava svih članova.
Bez obzira na različita mišljenja, jedno je sigurno – ovakve priče podsećaju koliko su porodični odnosi složeni i koliko je važno da se o njima govori otvoreno, ali sa dozom razumevanja i poštovanja prema drugima.
About The Author
