Kada je Ivi upoznala Pitera, verovatno nije ni slutila da će upravo on postati čovek sa kojim će provesti ostatak života. Između njih je bila čak 31 godina razlike, ali ono što je počelo kao sasvim obično poznanstvo vremenom je preraslo u ljubav, brak i porodicu.
Ivi, koja je tada imala 33 godine, Pitera je upoznala preko njegove bivše supruge, sa kojom se sprijateljila nakon što je počela da posećuje lokalnu crkvu. Piter i njegova bivša žena ostali su u dobrim odnosima, pa se često dešavalo da se svi zajedno druže.
Upravo tokom jednog takvog susreta dogodilo se poznanstvo koje će promeniti njen život.
Piterova bivša supruga ih je predstavila jedno drugom uz komentar da će se Ivi „zaljubiti u ovu devojku“, ali je očigledno mislila na prijateljstvo. Ipak, između Ivi i Pitera vremenom se pojavila posebna bliskost.
U početku nije bilo nikakve ljubavi na prvi pogled. Razgovarali su, otkrivali da imaju slična interesovanja i sve više vremena provodili zajedno. Kako su se bolje upoznavali, postajalo je jasno da među njima postoji nešto više od običnog prijateljstva.
Prva osoba koja je primetila da se između njih razvijaju emocije bila je Ivina majka Suzan.
Ipak, njihova veza nije svima bila jednostavna za prihvatiti. Posebno je zanimljivo bilo upoznavanje Ivinog oca, koji je od Pitera bio stariji samo tri godine. Razlika u godinama između njegove ćerke i njenog izabranika u početku mu nije bila laka za prihvatiti.
Međutim, vremenom je shvatio da je najvažnije to što su njih dvoje zadovoljni i da njihova veza funkcioniše.
Samo šest meseci nakon početka njihove veze, Ivi je morala na operaciju kičme. Period koji je usledio bio je svojevrsni test njihovog odnosa. Piter je sve vreme bio uz nju i pružao joj podršku.
Upravo tada je, kako kaže Ivi, postala potpuno sigurna da je pored sebe pronašla čoveka na kojeg može da računa.
Nakon izlaska iz bolnice odlučili su da proslave njen oporavak zajedničkim ručkom. Tokom tog dana birali su prsten, a Piter ju je tada zaprosio.
Njihova veza ubrzo je dobila još ozbiljniji oblik. Počeli su da žive zajedno iste sedmice, a venčali su se 2013. godine.
Danas iza sebe imaju godine zajedničkog života i petogodišnjeg sina.
Ivi otvoreno govori o tome da joj razlika u godinama nikada nije predstavljala problem. Naprotiv, smatra da im je upravo različito životno iskustvo pomoglo da se međusobno dopunjuju.
Kaže da je svesna da njihov odnos može privući pažnju ljudi koji ih ne poznaju. Ponekad im se dogodi da stranci Pitera zamene za dedu njihovog sina, dok Ivi dobija komentare da ima „divnog oca“.
Takve situacije joj, međutim, nisu neprijatne.
Ivi ističe da je odavno prestala da razmišlja o tome šta će drugi ljudi reći. Smatra da svako treba da donosi odluke koje ga čine srećnim, sve dok nikome ne nanosi štetu.
Za nju je najvažnije kako se oseća u svom braku i kakav odnos ima sa čovekom kojeg je izabrala.
Danas svoju ljubavnu priču opisuje kao jednu od najboljih odluka koje je donela. Veruje da je Piterova podrška tokom teškog perioda njihovog života pokazala koliko je njihov odnos snažan.
Njihova priča možda nije počela na uobičajen način, ali Ivi kaže da joj je upravo ta veza pokazala da godine same po sebi ne određuju koliko će dvoje ljudi biti bliski.
Za njih je presudno bilo međusobno razumevanje, podrška i osećaj da mogu da računaju jedno na drugo.
Iako je njihova velika razlika u godinama od samog početka privlačila pažnju, Ivi danas na to gleda kao na samo jedan detalj njihove priče. Ono što joj je mnogo važnije jeste da su zajedno izgradili porodicu i pronašli način da budu zadovoljni svojim životom.
Njena poruka je jednostavna: tuđe mišljenje ne bi trebalo da bude važnije od sopstvene sreće. Za Ivi i Pitera najvažnije je upravo ono što se dešava između njih kada ostanu sami, daleko od pogleda i komentara drugih ljudi.
About The Author
