Jelena se preudala za devera, jer je muž s kojim ima decu “nesposoban” da obezbedi stan: Svekrvu ne pušta da priđe “vili”, a njene reči će je progoniti do groba

Na prvi pogled, priča o Jeleni deluje kao jedan od onih uvrnutih urbanih mitova koje ljudi prepričavaju na kafama, ne verujući da se zaista desilo. Ali ova priča nije fikcija. Naprotiv, zabeležena je u ispovesti koju je na Reditu podelila Jelenina rođena sestra, zgrožena i, kako sama kaže, “ne samo razočarana, već ponižena kao žena, ćerka i sestra”.

Jer Jelena je uradila nešto što je, u očima mnogih, neoprostivo – ostavila je svog muža, oca njene dece, i udala se za njegovog rođenog brata. A sve to, kako piše njena sestra, “zato što prvi nije mogao da joj kupi stan, a drugi je imao vilu.” Da stvar bude gora, danas u tu istu vilu, Jelena ne pušta svekrvu – majku oba muškarca – ženu koja joj je u najtežim danima bila druga majka.

Priča počinje gotovo romantično, kao bajka iz malog mesta.

Porodična idila – spolja gledano

Jelena i Mark, njen prvi muž, zaljubili su se u srednjoj školi. Oboje su dolazili iz skromnih porodica, vredni, nenametljivi, ljudi bi rekli jedan skladan par. Nakon deset godina veze, venčali su se. Dobili su dvoje dece, i iako su živeli skromno, sve je delovalo kao da funkcioniše. Jelena je radila u lokalnoj školi, Mark je imao svoj manji biznis, a često je i volontirao u lokalnoj zajednici. Nisu imali mnogo, ali su imali jedno drugo – i to je, činilo se, bilo dovoljno. Istina je da je Mark bio zanesenjak, da je imao velike snove, a malo toga se realizovalo. Pošten čovek, čija reč je zakon, ali ne sa previše samopouzdanja, puštao je da ga svi “preveslaju”, a za sve krivio “lošu karmu”.

Međutim, kako piše njena sestra, Jelena je s vremenom postajala frustrirana. Markovi prihodi nisu bili dovoljni da ispune njene sve veće ambicije. Želela je stabilnost, stan u svom vlasništvu, sigurnost za decu. Marko je, prema njenim rečima, bio „dobar čovek, ali slab muškarac“ – nije mogao da isprati sve njene snove.

U međuvremenu, njegov stariji brat, Ivan, razveo se. Bio je uspešan građevinski preduzimač, imao je veliku kuću u predgrađu i bezbroj poslovnih kontakata. Jelena je često govorila kako joj je žao što se Ivan nikad nije “smirio s pravom ženom” i da bi “njemu život bio drugačiji da je imao nekog poput nje”. U početku, svi su te njene komentare shvatali kao bezazlenu šalu.

Zatim je usledio šok

U trenucima kada je Marko pokušavao da dogovori kredit za stan, Jelena je donela odluku koja će šokirati ne samo njegovu porodicu, već i njene roditelje, komšije, pa čak i sopstvenu decu. Jednostavno mu je saopštila da ne želi više da živi kao podstanarka, da ne vidi perspektivu i da odlazi. Ali to nije bio kraj.

Nije prošlo ni tri meseca, a Jelena je počela da živi kod Ivana. Ubrzo se pročulo da su zajedno. Na prvi pogled, ljudi su mislili da je to neki privremeni smeštaj – da ju je dever primio iz sažaljenja. Međutim, uskoro su objavili da su par, a potom i da će se venčati.

Njena sestra piše da je tada zavladala prava porodična kataklizma. Mark je pao u duboku depresiju, njihova deca su bila zbunjena i prestravljena, majka braće – baka dece – pokušavala je da pomiri sinove, da razgovara s Jelenom, ali bez uspeha.

“Moja sestra mi je rekla: Ti to ne razumeš. Ivan mi je pružio ono što Mark nije mogao. I ja to zaslužujem. Bila je kao neko koga više ne poznajem“, napisala je sestra na Reditu.

Vila na obroncima i zaključana kapija

Danas Jelena živi u toj famoznoj vili sa Ivanom. Deca su s njima, jer je sud dosudio zajedničko starateljstvo, a Ivan je omogućio „bolje uslove“. Mark ih viđa povremeno, ali svaki susret za njega je težak – gleda kako ih odgaja čovek koji mu je do juče bio brat.

Najtužnije u svemu – kaže sestra – jeste što njihova majka, baka dece, nije dobrodošla u novi dom. Iako je rodila oba sina, i iako je pokušavala da zadrži dostojanstvo, Jelena joj više ne dozvoljava da dolazi. “Ona nas samo podseća na loše izbore iz prošlosti”, rekla je Jelena kada je majka pokušala da vidi unuke.

Ali baka nije ostala nema. Pre nego što je konačno napustila prag vile, rekla je Jeleni rečenicu koju će ova, nada se sestra, pamtiti do kraja života:

“Nije bogat onaj ko ima veliku kuću, nego onaj ko zna da mu je obraz čist kada zatvori oči pred spavanje.”

Te reči, piše sestra, naterale su i nju da zaplače.

“Naša majka je žena koja je provela život perući tuđu garderobu da bi nama kupila knjige. A sada stoji ispred kapije kuće koju je njen sin gradio, i ne može da uđe. Jer mu žena – žena njegovog rođenog brata – to ne dozvoljava.”

Foto: Shutterstock