Kristen Tripson prošla je kroz životni udarac koji bi malo ko mogao da izdrži bez potpunog sloma. Nakon gubitka supruga Sema, ostala je sama sa dvoje dece i ogromnom prazninom koju je njegova smrt ostavila iza sebe. Bol, tuga i neizvesnost postali su deo njene svakodnevice. Ipak, ono što se dogodilo mesecima kasnije iznenadilo je ne samo njenu porodicu, već i lekare, prijatelje i širu javnost.
Kristen i Sem su tokom braka otvoreno razgovarali o proširenju porodice. Iako su već imali sina i ćerku, njihova želja da imaju još dece nikada nije prestala. Zbog zdravstvenih razloga, odlučili su se za vantelesnu oplodnju. Njihova ćerka je začeta na taj način, a nakon tog procesa ostala su još četiri zamrznuta embriona. Za njih to nisu bile samo medicinske ćelije, već simbol nade, budućnosti i porodice koju su planirali zajedno.
Kada se Sem razboleo od teške bolesti, njihov svet se polako počeo menjati. Iako su se fokusirali na lečenje i svakodnevnu borbu, razgovori o embrionima nikada nisu prestali. Oni su, kako Kristen objašnjava, za oboje predstavljali potencijalni život i deo njihove zajedničke priče. Čak i u najtežim trenucima, postojala je svest da su doneli odluke koje će imati dugoročan značaj.
Nakon Semove smrti, Kristen je ostala suočena sa teškom dilemom. Sa jedne strane, tuga zbog gubitka supruga bila je sveprisutna. Sa druge strane, ostali su embrioni i pitanje šta učiniti sa njima. Za nju, ta odluka nije bila trenutni impuls, već nešto o čemu je duboko razmišljala. Kako sama kaže, ni u jednom trenutku nije sumnjala u to šta želi da uradi.
Prvi pokušaj trudnoće nakon Semove smrti nije bio uspešan. Prošlog leta, Kristen je ponovo prošla kroz proces, ali je trudnoću izgubila veoma rano. Samo tri nedelje kasnije, njen suprug je preminuo. Taj period opisuje kao emocionalno najteži u svom životu, jer su se nada i gubitak smenjivali brže nego što je mogla da ih obradi.
U mesecima koji su usledili, Kristen je prošla kroz dug proces pripreme – i fizičke i psihičke. Konsultovala se sa lekarima, razgovarala sa porodicom i suočila se sa sopstvenim strahovima. Njena odluka nije bila impulsivna, niti doneta pod pritiskom. Naprotiv, bila je rezultat dugog promišljanja i unutrašnje potrebe da nastavi ono što su ona i Sem započeli zajedno.
Veliku podršku imala je od obe majke – svoje i Semove. Njihovo prisustvo bilo je ključno u trenutku kada su, 9. februara, preneta poslednja dva embriona. Kako Kristen opisuje, u toj prostoriji bilo je mnogo emocija: suza, tišine, ali i ljubavi. Bio je to trenutak koji je spojio prošlost, sadašnjost i budućnost u jednom dahu.
Nekoliko nedelja kasnije stigla je vest koja je sve promenila. Testovi su pokazali da je trudna i da nosi jedno zdravo dete. Iako su preneta dva embriona, jedan se uspešno razvio. Za Kristen, to je imalo duboko simbolično značenje. Kako sama kaže, u njenom viđenju stvari, Sem je dobio jedno dete, a ona jedno. Ta misao joj je donela mir, iako je bila svesna da se radi o kombinaciji tuge i sreće.
Ona ne skriva da su emocije pomešane. Radost zbog novog života ne briše bol zbog gubitka supruga. Međutim, veruje da te dve stvari mogu postojati istovremeno. Odluku da nastavi sa trudnoćom vidi kao čin ljubavi, nade i poštovanja prema zajedničkim snovima koje su ona i Sem delili.
Kristen ističe da njena priča nije univerzalni odgovor za sve koji se nađu u sličnoj situaciji. Svako ima pravo na sopstveni izbor i sopstveni tempo tugovanja. Za nju lično, ovo dete predstavlja jedan od najlepših blagoslova u njenom životu i simbol da se ljubav ne završava smrću.
Ako sve bude u redu, porodica će u oktobru dobiti novog člana. Iako put do tog trenutka nije bio lak, Kristen danas govori sa zahvalnošću i nadom. Njena priča pokazuje da čak i u najtežim životnim okolnostima, ljudi mogu pronaći snagu da nastave dalje, noseći sa sobom uspomene, ljubav i veru u budućnost.
About The Author
