Ljubav Zaječarca i Kenijke već duže vreme privlači pažnju domaće javnosti. Angela, reprezentativka iz Kenije, javnosti poznata kao Srpska snajka, i njen suprug Miloš, iskreno su pričali o prelomnim trenucima, ljubavi i mešovitim brakovima, kao i savladavanju prepreka.

Najpre, ovaj zaljubljeni par poručuje samo jedno “ne zaljubljujte se u fizički izgled osobe, jer on može da zavara. Zato pogledajte dublje!”Da ljubav ne zna za granice, potrvđuju ovi izuzetno hrabri ljudi, čija je neverovatna priča, zaintrigirala javnost u Srbiji. Između Miloša i Angele, isprečilo se mnogo, naizgled nepremostivih, razlika. Pre svega u kulturi i načinu života, ali i kilometrima. Ipak je ljubav pobedila sve.

Sada cela zemlja bruji o “Srpskoj snajki”, prelepoj Kenijki, koja je osvojila srce našeg rukometaša, Miloša.

Miloš Ćirić, rukometaš iz Zaječara, radio je u Abu Dabiju, dok je Angela radila u Dohi. Njih dvoje su se sreli na dubajskom aerodromu, i upravo tada počinje ova jedinstvena ljubavna priča. Kako oni kažu, pronašli su jedno drugo online, zahvaljujući zajedničkim prijateljima, a ljubav se desila na prvi pogled. Od dana kad su se upoznali do dana venčanja, prošlo je, kažu, oko sedam meseci rekli su u razgovoru za Informer.- U tom momentu kada si rešio da je zaprosiš, da li si imao neki strah i nekih nedoumica kako će sve funkcionisati, s ozbirom na kulturološke razlike ili se to nije dovodilo u pitanje?

Miloš: Ne, nije bilo straha uopšte, oboje smo znali da je to ono pravo.
Koju srpsku reč si prvo naučila?
Angela: Volim te! Da li si mnogo razmišljala o svom konačnom preseljenju ovde?
Angela: Da, mnogo sam razmišljala. Ipak je u pitanju potpuno drugačiji kontitent. Zapravo sve je sasvim drugačije. Zato je to bila velika odluka. Šta je to što najviše voliš ovde, u Srbiji?
Angela: Rekla bih da je to hrana, rakija i vino. Volim i ljude i srpsku muziku.

– Koja je tvoja omiljena srpska pesma i gde je prvi put čula?
Angela: Omiljena mi je “Volela sam volela” od Cece. Čula sam je na Internetu dok sam se spremala za venčanje.
Šta ti ovde najviše nedostaje?Angela: Sasvim izvesno mi najviše nedostaje kenijska hrana. Ugali, tradicionalno jelo od prosejanog kukuruznog brašna, nešto nalik vašem kačamaku. Nedostaje mi Nyamachoma, to je vrsta junećeg mesa sa grilai i Kachumbari a što je salata od sitno seckanog paradajsa i luka, sa lokalnim sastojcima i začinima.

– Kako je tvoja porodica reagovala kada si im saopštila da želiš da se udaš za Miloša i da ćete živeti u Srbiji?
Angela: Bili su srećni i puni razumevanja. Jedva su čekali da upoznaju Miloša. Lepo su prihvatili moju odluku, zaista nije bilo problema. Šta je to što je ovde sasvim drugačije od onoga u Keniji?

Angela: Razlike u kulturi i klimatske razlike su svakako najveće, kao i u tradiciji, podrazumeva se, ali i u tempu života. Način življenja je generalo mnogo drugačiji – tamo je sve znatno opuštenije i definitivno bez stresa. Tamo se, na primer, neophodna dokumentacija, kao što su pasoš i lična karta mnogo brže i lakše dobijaju, nego ovde. Hrana je, takođe, potpuno drugačija.

– Kako je biti srpska snajka i šta ti najteže pada u vezi sa tom ulogom?
Angela: To je divno, izazovno i vrlo interesantno. Najteže mi pada to što ne razumem ljude baš najbolje. I dalje ne pričam srpski bas razgovetno. Da li ljudi nametljivo gledaju u vas kada izadjete ili dok šetate gradom? Da li vam smeta popularnost ili svidja što većina Srbije danas zna za vašu priču?

Miloš: Ne smeta nam uopšte, drago nam je da je Srbija prepoznala našu ljubav i našu priču o mešovitim brakovima kao interesantu i zanimljivu. Da, naravno, ljudi gledaju u nas, u početku je bilo malo čudno ali sada smo navikli i na sve to gledamo sa pozitivne strane. Kada si shvatio da je ona ta sa kojom želiš da deliš zivot?

Miloš: Iskreno, ja sam to osetio odmah pri prvom susretu, istog trenutka sam osetio toliku količinu pozitivne energije, pa i ljubavi, da sam jednostavno znao da je ona ta sa kojom želim da provedem ceo svoj život.
Čega si se najvise bojao kad je njen dolazak u pitanju?Miloš: Zapravo se nisam bojao uopšte, siguran sam bio da ce biti prihvaćena i više nego dobro. Jednostavno je nemoguće nju ne prihvatiti, ona je toliko pozitivna i nasmejana po čitav dan.

– Čija reakcija je bila najčudnija kad si im saopštio da hoćeš da je oženiš i da uskoro dolazi? Kako su, recimo, reagovali tvoji prijatelji?Miloš: Kad bolje razmislim, nije bilo nekih čudnih reakcija a da sam primetio. Dobro, bilo je pozitivne šale na naš račun, i to je sve. Šta je ono sto nikad nećete zaboraviti i čega ćete se rado sećati? Neka situacija ili trenutak, od momenta vašeg upoznavanja do danas? Nešto specifično čemu se smejete i rado prisećate?

Miloš: Naš prvi susret definitivno je bio jako specifičan. Angela se vraćala iz Najrobija, a ja sam je čekao na aerodromu. Još sam i stigao nekoliko sati ranije. Ona mi je u međuvremenu javila da će let kasniti otprilike 3 sata. Telefon joj se ugasio pošto je sletetla, ostala je bez baterije. Ja sam je čekao a ona bila u panici da li ćemo se naći. Aerodrom u Dubaiju je ogroman. Neverovatno, ali se na kraju sve dobro završilo. Taj dan neću zaboraviti dok sam živ!

– Kakve su mogućnosti za nastavak njene karijere ovde, s obzirom da je radila kao menadžer za Katar Ervejz u Dohi, dok se nije preselila i počela život sa tobom. Da li postoji mogućnost kod nas da pronađe posao u nekoj od prestižnih kompanija, za kakvu je radila pre dolaska?

Miloš: Mislim da ima velike šanse za dobar posao u Srbiji. Danas ima sve više internacionalnih kompanija, naorčito u Beogradu. Ona ima dugogodišnje iskustva u svom poslu i ne sumnjamo da će biti problema sa pronalaskom identičnog posla i u Srbiji.

– Da li vas je posetio neko od njenih roditelja ili prijatelja? Kakve su njihove reakcije bile?
Miloš: Da naravno, da jesu. Na našoj svadbi u Srbiji je došlo petnaestak zvanica iz Kenije. Generalno su bili oduševljeni našom zemljom, pre svega običajima, hranom i naravno muzikom.

IZVOR:KURIR.RS