Zovem se Marija, imam 44 godine i dolazim iz okoline Novog Sada. Po zanimanju sam ekonomista, ali život me naučio da nijedna diploma ne garantuje toplinu ljudskog zagrljaja, osmeh pred spavanje ili oslonac u životnim olujama. Mnogo toga sam prošla. Bila sam u braku koji se naizgled činio stabilnim, ali suštinski, godinama smo živeli kao stranci. Bez emocije, bez dodira, bez pogleda punih razumevanja. Kada sam odlučila da stavim tačku, mnogi su me pitali – zašto sada, posle toliko godina? A moj odgovor je bio jednostavan: jer ne želim da ostanem bez ljubavi do kraja života.
Danas, posle skoro tri godine samoće, spremna sam ponovo da nekome pružim srce. Možda čak i jače nego ranije. Naučila sam da se volim, da poštujem sebe, da budem svoja i da ne pravim kompromise oko stvari koje su za mene svete – iskrenost, nežnost i emocionalna bliskost.
Volim šetnje uz reku, miris jesenjeg lišća, pogled sa Fruške gore. Ne jurim za luksuzom, ali volim uredan i topao dom. Verujem da su male stvari ono što prave razliku – šolja čaja uveče, poljubac u čelo, tihi razgovori pred spavanje. Nemam veliku porodicu – samo sina koji studira u inostranstvu i često mi nedostaje, ali ponosna sam na njega i na to što sam sama uspela da ga izvedem na pravi put.
Tražim muškarca između 45 i 60 godina. Nisu mi bitni tvoj izgled, materijalni status ni obrazovanje – ali mi je važno da si emotivno zreo, da znaš šta hoćeš i da umeš da voliš. Ne tražim da me spasavaš, jer nisam izgubljena. Želim partnera, saborca, prijatelja i ljubavnika u istoj osobi. Nekog sa kim mogu deliti i tišinu i smeh.
Ako prepoznaješ u ovim redovima i delić sebe, ne oklevaj. Piši mi. Možda si ti baš taj koji će me držati za ruku dok život prolazi. Nemam više vremena za igre – ali imam puno ljubavi da dam.
About The Author
