Znaš li koliko je noći prošlo u tišini, dok sam ležala budna i pitala se da li ću ikada više nekome postati posebna? Ne govorim o običnoj pažnji, već o onoj pravoj, dubokoj bliskosti. O zagrljaju u prolazu, toploj reči pred spavanje, pogledu koji kaže: „Tu sam, uz tebe sam.“ Možda zvuči jednostavno, ali veruj mi, to mi najviše nedostaje.
Svaki dan se trudim da budem nasmejana, iako se često osećam usamljeno. Radim, vodim dete u školu, kuvam, čistim, ali u svemu tome postoji praznina koju ne može ispuniti ni najlepša pesma ni najlepši roman. Jer ni muzika ni knjige ne mogu zameniti bliskost koju dvoje ljudi dele u tišini jedne večeri.
Bilo je pokušaja. Bilo je udvaranja preko mreža, poruka, komplimenata… ali sve je to bilo kratkog daha. Ljudi često ne traže stvarnu vezu – već površnu zabavu. A ja nisam žena za prolazno. U meni ima i dubine i želje da nekome budem rame za oslonac, a isto to da i dobijem zauzvrat.
Volim kad čovek zna da razgovara. Da sednemo uz kafu, da pričamo o životu, o snovima, o planovima. Ne očekujem da sve bude idealno – život nosi i lepe i teške trenutke – ali u dvoje, sve je nekako lakše. Ako imaš spremnosti da slušaš i da budeš saslušan, verujem da možemo mnogo da izgradimo.
U slobodno vreme volim da čitam i da kuvam. Prava sam domaćica, ali nisam staromodna. Volim i da putujem, kad imam priliku. Posebno volim prirodu – miris šume, zvuk potoka, tišinu sela. Maštam o kućici sa dvorištem i čovekom koji zna da ceni tihe trenutke.
Imam iskustvo koje me naučilo da ne uzimam ljubav zdravo za gotovo. I zato te ne tražim da bih popunila prazninu – već da bih delila sve ono što imam u sebi. Ljubav, pažnju, vernost i iskrenost.
Ako si umoran od igara, ako ti treba žena koja će biti tvoj saveznik, tvoj oslonac i tvoj mir – piši mi. Neću ti obećati bajku, ali mogu da ti ponudim stvarnost ispunjenu toplinom.
About The Author
Javi se devojko