“Nakon godina samoće tražim muškarca koji ne beži od iskrene ljubavi”
Zovem se Mira. Imam 42 godine i dolazim iz Vukovara. Pišem ovo bez mnogo očekivanja, ali sa iskrenom nadom da će moje reči pronaći put do jednog čoveka — ne savršenog, ne bogatog, ne poznatog — već do onog koji zna kako izgleda iskreno voleti.
Moj život nije bajka. Počela sam rano da radim, bila sam zaposlena u trgovini, kasnije kao administrativna radnica. Udala sam se sa 25 godina, iz ljubavi, kako sam tada verovala. Prvih godina braka bile su podnošljive — ništa spektakularno, ali imala sam dom, porodicu, sigurnost. Ili sam bar mislila da imam. Muž je vremenom postajao sve hladniji, distanciran, više je govorio o problemima nego o rešenjima. Nikada me nije udario, ali psihički je bio odsutan, ravnodušan. Ponekad mi se činilo da mu je televizor važniji od mene.
Pokušavala sam da razgovaram, da popravimo stvari, da se približimo. Organizovala večere, vikend putovanja, pisala mu poruke, ostavljala sitnice… Ali svaki moj pokušaj nailazio je na zid. A onda sam u nekom trenutku shvatila — ja sam u braku, ali sam zapravo sama.
Nakon deset godina takvog odnosa, odlučila sam da izađem iz začaranog kruga. Moj sin tada je već bio tinejdžer. Nije mu bilo lako da prihvati razvod, ali ubrzo je shvatio da je majka srećnija, smirenija, drugačija. Danas je on momak od 22 godine, studira u Zagrebu i ima svoj život. A ja… ja sam ostala u tišini koju sam sama izabrala, ali koja ponekad zna da zaboli.
Mnoge žene u mojim godinama dižu ruke od ljubavi. Kažu da više nemaju živaca za “ponovno upoznavanje”, da ne žele opet ispočetka. Ja se s tim ne slažem. I dalje verujem da tamo negde postoji neko ko bi voleo ženu kao što sam ja — nežnu, posvećenu, sa greškama, ali i sa srcem punim topline.
Nisam savršena. Imam par kilograma viška, nosim naočare, volim da čitam romane i gajim cveće. Subotom ujutru volim tišinu i miris kafe. Nedeljom pravim supu i pečenje. Ponekad mi nedostaje da mi neko kaže: “Idemo do reke”, ili samo: “Lezi, ja ću da završim sudove.”
Nisam od onih žena koje trče za glamuroznim životom. Naučila sam da sreća nije u tome. Sreća je kad znaš da te neko čeka. Sreća je kad neko zna šta voliš da jedeš. Kad se nasmeješ nečemu sitnom, jer znaš da je to “vaš” momenat.
Tražim muškarca koji nije bežao od sopstvenih osećanja. Možeš biti razveden, možeš biti udovac. Možeš biti iz Hrvatske, Srbije, Bosne, gde god — granice nisu važne kad se srca razumeju. Bitno mi je da si stabilan, da znaš da slušaš, i da želiš da voliš i budeš voljen. Da znaš šta znači poštovanje. I da si prošao dovoljno kroz život da znaš koliko su tišina, dodir i iskrenost važni.
Ne interesuje me površnost. Ne zanima me dopisivanje radi dosade. Ako si radoznao da me upoznaš, napiši poruku kao da pišeš ženi koju si čekao ceo život. Iskreno, jednostavno. Reci ko si, šta voliš, šta tražiš. Ne očekuj da ti odmah dam broj — treba mi osećaj da te mogu pustiti u svoj svet.
Ja ću biti iskrena prema tebi. Ako mi se ne dopadneš, reći ću. Ako mi se dopadneš, možda ćeš biti iznenađen koliko mogu da volim kad osetim sigurnost. Volim da brinem o muškarcu, da kuvam za njega, da se smejem s njim, da budemo pravi partneri.
Imam stan, auto, posao. Nisam žena koja traži finansijsku pomoć, ali želim da budemo ravnopravni. Da planiramo vikend putovanja, možda neku baštu, možda neki pas da nam pravi društvo.
Godine mi nisu važne. Ako imaš 45 ili 60, nije presudno. Presudno je da se razumemo. Da ti nije problem da me držiš za ruku u šetnji. Da znaš da ljubav nije samo reč, već čin.
Oglas pišem sa nadom da možda neko, dok gleda ovaj video ili čita ovaj tekst, pomisli: “Ona zvuči kao neko s kim bih voleo da pričam.” Ako si to ti — javi se. Ne moraš odmah da pišeš romane. Samo započni. Možda je to početak naše zajedničke priče.
Mira, 42 godine, Vukovar
Čekam da mi napišeš nešto iskreno.
About The Author
