Zovem se Ljiljana, imam 47 godina i dolazim iz Doboja. Ovaj oglas ne pišem iz hira, već iz iskrene želje da pronađem nekoga s kim bih mogla da podelim ono što mi je godinama nedostajalo – bliskost, oslonac, razumevanje i naravno, ljubav. Više nisam klinka, znam šta želim, ali još važnije – znam i šta ne želim. Ne tražim savršenstvo, već čoveka koji zna koliko vrede male stvari: dobar razgovor uveče, ruka u ruci tokom šetnje, osmeh dok zajedno kuvamo ili pijemo jutarnju kafu.
Godinama sam bila sama. Nije to bila neka tužna sudbina, već izbor – posvetila sam se deci, porodici, poslu, i prosto nije bilo mesta za mene samu. Deca su sada odrasla, otišla svojim putem, a ja sam ostala u tišini svog doma, gledajući kroz prozor u polja i šume, pitajući se: “Da li ću nekada opet osetiti leptiriće u stomaku?” Verujem da je odgovor – da.
Visoka sam 168 cm, vitka, negujem se, nosim osmeh čak i kada je teško, jer sam naučila da se kroz život ide s nadom. Ljudi kažu da sam nežna i dobra osoba, žena koja zna da sluša i razume. Obožavam prirodu, cveće, duge šetnje, večere uz sveće i razgovore do kasno u noć. Imam dušu romantičarke, ali sam i praktična kada treba – znam da budem stub oslonca, ali i nežna kao pero.
Šta tražim? Muškarca između 50 i 65 godina, ozbiljnog, stabilnog, ali sa toplinom u srcu. Možeš biti razveden, udovac, ili nikada nisi imao sreće u ljubavi – to je sve u redu. Samo nemoj da igraš igrice. Ja nisam za prolazne avanture, već za vezu sa perspektivom. Volela bih da si iz Bosne, Srbije ili Hrvatske, da si porodičan, iskren i da znaš šta znači vernost. Nije mi važno koliko imaš para ili kakav auto voziš – važnije mi je kakav si čovek kad se ugase svetla i ostanemo samo ti i ja.
Ako voliš večeri uz dobar film, vikende u prirodi, ako umeš da napišeš poruku bez da ti bude “glupo” da izraziš emocije – onda si možda baš ti onaj kojeg čekam. Piši mi iskreno, ne moramo odmah pričati o velikim stvarima. Počećemo od malih koraka – kao dvoje prijatelja, pa ćemo videti kuda nas srce vodi.
Možda smo se sreli u nekom drugom životu, možda su nas putevi razdvojili ranije, ali sada, ovim redovima, pružam ti ruku. Hoćeš li je uzeti?
About The Author
