Zovem se Marija, imam 34 godine, visoka sam 170 cm, imam plavu kosu, krupne smeđe oči i osmeh koji su mi uvek govorili da treba da sakrijem, jer je “previše primetan”. Danas ga više ne skrivam – on je deo mene. Rođena sam u Subotici, ali sam poslednjih šest godina živela u Beogradu. Tamo sam se i udala – i razvela.
Moj bivši muž je bio dobar čovek. Nije me varao, nije me povređivao. Ali… nije me ni voleo. Ili barem ne onako kako sam ja oduvek sanjala. Naša svakodnevica je bila rutina – kafa, posao, večera, serije. Ništa više. Ni uzbuđenja, ni pogleda koji sve govore, ni dodira koji ostanu satima. Shvatila sam da mogu da provedem ceo život pored nekoga, a da se osećam – sama. I to nisam mogla više da trpim.
Zato sam otišla. Ne samo iz braka, već i iz tog grada. Vratila sam se u Suboticu, gde sada živim u manjem stanu, radim od kuće kao freelance grafički dizajner, i pokušavam da pronađem smisao.
Volim umetnost, crno-bele filmove i noćne šetnje. Volim da čitam – poslednja knjiga koju sam pročitala bila je „Sto godina samoće“ i još mi odzvanjaju rečenice u glavi. Užurbani život me više ne privlači – tražim tišinu u kojoj se možeš zbližiti s nekim do srži.
Tražim muškarca koji zna šta znači voleti bez straha. Koji nije savršen, ali je iskren. Volela bih da ima između 30 i 45 godina, da je emotivno zreo, ali da nije izgubio želju za nežnošću. Volim nežne muškarce. One koji znaju da izraze osećanja, koji znaju da ćute kad treba, ali i da pričaju satima kad se pogode teme.
Moj idealni dan sa tobom? Zajedničko kuvanje uz laganu muziku, čaša vina, jedan pogled preko šporeta koji sve govori. Kasnije film pod ćebetom. Ne mora ništa da se desi, ali desilo bi se – ono najvažnije: bliskost.
Ne tražim nikoga da me spasi. Spasila sam samu sebe. Tražim saputnika, prijatelja, ljubavnika – u jednom telu.
Ako si pročitao do kraja i osetio nešto… Javi mi se. Možda goriš baš onim plamenom koji tražim.
About The Author
