Zovem se Nikolina, imam 40 godina i dolazim iz Loznice. Ne znam da li se ljudi još uvek zaljubljuju preko oglasa, ali ako ne pokušamo – nikad nećemo znati. Moja priča nije holivudski scenario. Ona je stvarna. Sa svim svojim ranama, lekcijama i nadama koje još nisam izgubila.
Po profesiji sam medicinska sestra, a to znači da sam ceo život učila da brinem o drugima. Ali sad… želela bih da neko brine i o meni. Ili barem da zajedno delimo taj teret života. Nije mi problem da radim, da trčim, da planiram, da se borim… ali fali mi muško rame, pogled koji kaže „ovde sam“, i ruka koja zna da me drži kad sve drugo izgubi smisao.
Znam da zvuči kliše, ali stvarno više ne tražim uzbuđenje – tražim smirenost. Nekog ko neće okretati glavu kad se pojave prvi problemi. Nekog ko ume da razgovara i kad nije lako. Muškarca koji zna da žena nije savršena, ali jeste vredna ljubavi.
Imam sina od 13 godina, i on mi je prioritet. Ali kao svaka žena, želim i ljubav. Pravu. Zrelu. Bez igrica. Ako imaš razumevanja za to da nisam dostupna 24/7 jer sam majka i radnik, a ujedno i žena koja ume da voli i kada nema snage – onda piši.
Volela bih da si između 40 i 52 godine. Da znaš da poljubac u čelo vredi više od stotinu poruka. Da ti nije teško da planiraš vikend na selu, večeru kod kuće, zajedničku šetnju pored Drine. Da znaš koliko se tišina može podeliti kad je dvoje stvarno.
Ne znam da li si ti taj. Možda jesi, možda nisi. Ali ako si stigao dovde i pročitao svaku rečenicu, onda verujem da ti je srce otvoreno bar malo. Javi se. Ne obećavam bajku. Obećavam stvarnost, ali toplu, nežnu i tvoju – ako želiš.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
