Otišao u Sloveniju da zaradi za porodicu, a onda se vratio ranije nego što je planirao: Jovica iz Kruševca doživeo izdaju koju nije mogao da zamisli
Jovica iz okoline Kruševca godinama je verovao da svaki kilometar koji pređe za volanom kamiona predstavlja još jedan korak ka sigurnijem životu njegove porodice. Dok je on vozio kroz Srbiju, Sloveniju, Austriju i druge zemlje regiona, njegova supruga ostajala je kod kuće sa decom.
Nije mu bilo lako da bude odsutan. Međutim, govorio je sebi da će se trud jednog dana isplatiti.
Želeo je da otplati stan, uredi dom i obezbedi deci ono što im je potrebno. Zbog toga je prihvatio život koji se sastojao od dugih vožnji, čekanja na granicama, spavanja u kabini i kratkih povrataka kući.
„Nisam vozio zbog luksuza. Hteo sam da imamo normalan život“, priseća se Jovica.
Godine su prolazile, a njegova odsustva postajala su deo svakodnevice. Dok su drugi ljudi vikende provodili sa porodicom, on je često gledao u put ispred sebe i razmišljao o danu kada će ponovo otvoriti vrata svog stana.
Suprugu je, kako kaže, pokušavao da razume. Znao je da ni njoj nije bilo jednostavno da sama vodi računa o deci i kući.
Ipak, vremenom je počeo da primećuje promene.
Razgovori su postajali kraći, bliskost je nestajala, a njegova supruga delovala mu je sve udaljenije. Jovica je to pripisivao umoru i godinama razdvojenosti.
Nije želeo da veruje da iza svega postoji nešto ozbiljnije.
Povratak koji je promenio sve
Jedan događaj promenio je njegov pogled na čitav brak.
Jovica je tada zbog promene plana u firmi dobio priliku da se ranije vrati kući. Umesto da najavi dolazak, odlučio je da iznenadi porodicu.
Na putu je kupio nekoliko sitnica za decu i poklon za suprugu. U njegovoj glavi sve je bilo jednostavno – stići će kući, provesti nekoliko dana sa porodicom i konačno se odmoriti.
Međutim, kada je stigao, dočekalo ga je nešto što nije očekivao.
U svom domu zatekao je suprugu sa drugim muškarcem.
Za Jovicu je posebno teško bilo to što osobu koju je pronašao u njihovoj kući nije doživljavao kao potpunog stranca. Reč je, kako tvrdi, bila o čoveku kojeg je ranije poznavao i kojem je čak pomagao kada mu je bilo teško.
U jednom trenutku sve ono što je godinama radio dobilo je potpuno drugačije značenje.
„Najviše me je bolelo što sam mislio da sve što radim ima smisla. Putovao sam, radio i odricao se zbog porodice. Odjednom sam shvatio da sam neke stvari gledao potpuno drugačije“, kaže Jovica.
Nije ga pogodila samo prevara
Posle tog saznanja morao je da donese odluke za koje nikada nije mislio da će ih donositi.
Brak se završio, a planovi koje je godinama pravio više nisu izgledali isto. Stan koji je trebalo da bude simbol porodične sigurnosti postao je podsetnik na period života koji se završio.
Jovica priznaje da mu je bilo teško da prihvati činjenicu da je toliko vremena provodio daleko od porodice verujući da zajedno grade budućnost.
Još teže mu je bilo da se pomiri sa tim da neke stvari više ne može da promeni.
U narednom periodu počeo je da se posvećuje sebi. Razgovori sa prijateljima, podrška bliskih ljudi i posao pomogli su mu da se postepeno vrati svakodnevnom životu.
I dalje vozi kamion, ali danas na posao gleda drugačije.
„Naučio sam da čovek može godinama da gradi nešto, a da tek kasnije shvati šta mu je zaista bilo važno“, kaže.
Danas mu, kako priznaje, materijalne stvari više nisu na prvom mestu. Najvažnije mu je da sačuva mir i da ponovo izgradi poverenje u sebe i ljude oko sebe.
Njegova priča ostaje podsećanje da novac, stan i sigurnost sami po sebi ne mogu da garantuju stabilan odnos. Za zajednički život potrebni su poverenje, iskrenost i spremnost obe strane da učestvuju u njegovom očuvanju.
Jovica zato danas ne govori mnogo o onome što je izgubio. Više govori o onome što je naučio.
„Nisam mogao da vratim godine. Mogu samo da odlučim šta ću uraditi sa onima koje su ispred mene.“
I upravo je to, kaže, njegov novi početak.
IZVOR:STIL.KURIR.RS
About The Author
