Novak Đoković prošao je pravu torturu u Australiji zbog toga što mu nije prihvaćeno “medicinsko izuzeće” koje mu je odobrila nezavisna komisija, pa je nekoliko dana morao da provede u Imigracionom hotelu.

U njemu se nalaze migranti iz Azije i Afrike koji su pokušali da dobiju azil u Australiji, neki su tu i po nekoliko godina i žive u nehumanim uslovima, pa je tek slučaj srpskog tenisera “uperio reflektore” u njih.

Novak je na kraju deportovan iz Australije, ali se njegovi nekadašnji “cimeri” nadaju da će njegov slučaj pomoći i njima, ako ništa onda medijski. Tako je Đoković pomenut i u dokumentarnom filmu “Middle East Eye” koji se bavi zatočeništvom izbeglica u Australiji, a dobro je poznato da se od ranije i te kako bori da im pomogne.

Njegova fondacija je u saradnji sa UNICEF-om donirala ogroman novac i pokušala da pomogne porodicama u izbeglištvu koje su bez hrane i novca, a pre nekoliko godina jedan susret je ostavio poseban utisak na njega.

U podkastu Luisa Hausa iz novembra 2017. godine, kako podseća Mondo, Đoković je pričao o mnogim neteniskim stvarima koje ga pogađaju, a pre svega se osvrnuo na posetu Imigracionom centru u kome su bila deca. Predložili su mu da im se pridruži i igra sa njima, posle desetak minuta se opustio, a onda ga je neko potapšao po ramenu.

– Došla je žena iz Unicefa sa majkom deteta sa kojim sam se igrao. To je bila devojčica od recimo dve i po godine i samo mi je njena majka rekla: “Vreme je da idemo”… – zastao je Đoković koga su preplavile emocije.

– Pomislio sam… – progutao je knedlu najbolji teniser sveta, pa nastavio:

– I dalje mi je teško… Pomislio sam, gde idu, šta će se desiti sa njima? Izvinite, i danas mi je emotivno, jer ne znam gde su otišli. Majka je imala sina od šest, sedam godina i devojčicu od dve, tri godine i putuju, ko zna gde, i to peške. Ne ostavljaju dom, ništa za sobom. I sad ja treba nešto da kažem pred kamerama? Ne mogu da pričam, to je jedna od stvari koje ti slome srce – rekao je Đoković kome su oči bile pune suza.

– To je ono što rat donosi, ali istovremeno mi je drago što sam i sam prošao kroz to, kroz rat devedesetih, učinilo me je na neki način više čovekom.

sport.blic.rs