Dragan Zekić, naš čovek iz Dizeldorfa, oženio se Japankom Eriko koja mu je podarila ćerku Milu. Eriko je zavolela pravoslavlje
DA ljubav ne zna za granice poznato je od davnina. Kada je ljubav u pitanju, nema granica, ni barijera sa bilo kog kontinenta i iz bilo kog kraja sveta.Priča Dragana Zekića Dizeldorfa, koji je japanski zet, jedna je nizu o velikim ljubavima, a da nije reč o Srpkinjama.
-Eriko sam upoznao pre četiri godine, jednog decembarskog dana, pošto smo stanovali u istoj ulici – priseća se Dragan. – Ona je tu i radila kao predstavnik jedne japanske avio-kompanije za Nemačku. Uobičajeni pozdrav na ulici vremenom je izrastao u veliku ljubav. Ona je prihvatila pravoslavnu veru. Venčali smo se u hramu Sv. Save u Dizeldorfu…Pre tri godine su dobili i ćerkicu Milu koja je krštena u našoj crkvi, i sa tri godine priča tri jezika: srpski,japanski i nemački.
Po rečima nadležnih sveštenika pri hramu Sv.Sava, ova familija je svake nedelje redovno na bogosluženju. Dragan je, inače, svršeni bogoslov iz Beograda, pa je razumljivo što je privržen crkvi.Japanka Eriko je zavolela pravoslavlje. Podseća da je ono duhovno ispunjava, a voli i naše hramove koji su ukrašeni predivnim ikonama. Uspeva da savlada srpski jezik, a interesuje je i kultura našeg naroda. Voli da sluša i da čita naše istorijske knjige. Jedino joj smeta srpska masna,ljuta i kisela hrana.
– Pošto sam ja vegetarijanac, nemamo problema sa ishranom – kaže Dragan. – Jedva čekamo da otputujemo u Srbiju i u Republiku Srpsku kako bi je moja familija bliže upoznala. Eriko je iz Ozake u Japanu. Ona je moj trešnjin cvet, koji je, kao što je poznato, simbol Japana. Posetićemo u Srbiji mnoge manastire, kao i Beograd. A, iduće godine ćemo u Japan da i ja upoznam tu prelepu, a čudesnu zemlju.
Ova prelijepa ljubavna prica govori nam o tome kako prava ljubav ne poznaje granice i daljinu i da se i zene iz drugih drzava jako dobro mogu adaptirati na nasem podneblju i prigrili nasu kulturu ako je ljubav prava i iskrena sve je moguce i izvodljivo,takodje je jako pozitivno sto je Eriko zavolila nasu religiju i jako cesto posjecuje pravoslavne hramove i crkve i divi se njihovim ljepotama,jos je potrebno neko vrijeme da se navikne na nasu ishranu i nasa jela koja su prilicno aromaticna i zacinjena ali vremenom cwe se desiti i to,naucila je nas jezik sto nije bilo nimalo lako niti jednostavno
IZVOR:NOVOSTI.RS
About The Author
