Jedna žena odlučila je da javno podeli svoje iskustvo života u dugogodišnjem braku u kojem više nema intimnih odnosa, ali u kojem, kako kaže, i dalje postoji bliskost, poštovanje i zajedništvo. Svoju ispovest objavila je u britanskim medijima, s ciljem da pokaže kako prestanak intime ne mora nužno da znači i kraj ljubavi.
Ona i njen suprug često zajedno provode večeri gledajući televiziju, razgovarajući ili obavljajući svakodnevne stvari, bez posebne emocionalne reakcije na romantične ili intimne scene koje se pojavljuju na ekranu. Kako navodi, njihov odnos se vremenom promenio, ali nije nestao.
Prema dostupnim istraživanjima, značajan procenat parova danas živi u zajednicama sa vrlo retkim ili potpuno odsutnim intimnim odnosima. Iako se to često doživljava kao problem, autorka smatra da je moguće imati stabilan i ispunjen odnos i bez tog aspekta, ukoliko postoje drugi oblici povezanosti.
Sa suprugom je u vezi skoro tri decenije. U početku je njihov odnos bio obeležen snažnom strašću i emotivnom intenzivnošću, što je, kako priznaje, vremenom počelo da slabi. Upoznavanje u mladosti, zajednički izlasci, putovanja i bezbrižan način života postepeno su ustupili mesto poslovnim obavezama, umoru i rutini.
Kako su godine prolazile, posao i profesionalni pritisci počeli su da utiču na njihov odnos. Oboje su bili iscrpljeni, a bliskost je sve češće padala u drugi plan. Iako su povremeno razgovarali o tome, nedostajalo je energije i spontanosti da se stvari promene.
Dolazak želje za roditeljstvom privremeno je vratio fokus na fizičku bliskost, ali na drugačiji, planirani način. Taj period bio je emotivno zahtevan i često stresan, naročito zbog zdravstvenih i bioloških izazova. Nakon dugog procesa, dobili su dvoje dece, što je donelo veliku radost, ali i dodatne obaveze.
Roditeljstvo, kako ističe, često ostavlja vrlo malo prostora za partnerski odnos. Umor, odgovornost i svakodnevne brige učinili su da bliskost postane još ređa. Ipak, ona naglašava da su i dalje tim – zajedno donose odluke, podržavaju jedno drugo i dele iste vrednosti kada je reč o porodici.
Danas, u zrelijim godinama, njihov život je fokusiran na decu, posao, zdravlje i svakodnevnu stabilnost. Iako više nemaju intimne odnose, ona tvrdi da joj to ne predstavlja gubitak kakvim bi ga mnogi opisali. Razgovarali su i o mogućim alternativama, ali nijedno od njih nije imalo potrebu da menja postojeću dinamiku.
Sa prijateljicama često razgovara o odnosima i primećuje da se mnogi parovi suočavaju sa sličnim izazovima, iako se o tome retko otvoreno govori. Smatra da društvo nameće nerealna očekivanja i stvara pritisak da svi odnosi moraju izgledati isto.
Iako su pokušali da unaprede bliskost kroz razgovore i stručne savete, shvatili su da ne postoje brza rešenja. Najvažnije im je da ostanu povezani kroz komunikaciju, razumevanje i međusobnu podršku.
Na kraju, ona zaključuje da ljubav ne mora uvek da se meri jednim aspektom veze. Odnosi se menjaju kroz faze života, a otvoren razgovor o tim promenama može pomoći da se ukloni osećaj krivice i društvena stigma. Kako kaže, mnogi prolaze kroz isto – samo se o tome ne govori dovoljno glasno.
IZVOR>STIL,KURIR.RS
About The Author
