“Udala sam se za muškarca koji je od mene stariji 40 godina, ubrzo sam shvatila zašto – moram da nađem mlađeg ljubavnika”
Moje ime je Jelena, imam 28 godina, i nisam nikada verovala u ljubav na prvi pogled. Ipak, srela sam njega. On je imao 68, a ja sam imala 28. Svi su me upozoravali, svi su mi govorili da je to greška, da je to neobično i da se to ne može desiti. Ali ja sam im verovala. Verovala sam u to što sam osećala prema njemu. On je bio zreo, stabilan, uspešan i ljubazan. I, šta je najvažnije, davao mi je pažnju, poštovanje i ljubav.
Brak je bio divan u početku. Iako su razlike u godinama bile očite, smatrala sam da sve što je bitno u vezi su osećanja, poštovanje i međusobna veza. Počeli smo zajedno da gradimo život, da pravimo planove za budućnost, i sve je delovalo kao bajka. On je bio moj oslonac, podrška u svim stvarima, i u njegovom društvu nisam primećivala sve ono što bi možda trebalo da me zabrine.
Međutim, ubrzo su počele da se pojavljuju sitne nesuglasice. Nisu to bile velike stvari, ali su me počele nervirati. Razgovarali smo o svemu, ali u nekim trenucima osećala sam da jednostavno ne možemo da se uskladimo. Shvatila sam da, iako mi je davao ljubav i pažnju, nisam dobijala ono što mi je bilo najvažnije – uzbuđenje, strast i energija koju sam imala pre nego što sam ga upoznala. Seks je postao rutinski, a ja sam se osjećala prazno, nesrećno, i izbegavala sam ga. No, to nije bilo nešto o čemu smo mogli otvoreno da pričamo.
Kroz sve te nedelje, moje misli su postale zbunjujuće. Verovala sam da se možeš zaljubiti u nekog starijeg, da ćeš biti srećan, i da su godine samo broj. Ipak, shvatila sam da nisam bila potpuno zadovoljna. Nedostajala mi je ta strast, mladalački entuzijazam koji sam imala sa svojim bivšim partnerima. Nedostajala mi je energija koju mlađi muškarac može doneti.
Jedne večeri, kada je moj muž otišao na službeni put, upoznala sam Marka, mladića koji je imao 25 godina. Bio je veseo, spontan i pun života. I, što je najvažnije, strašno me privukao. Njegova energija, smeh i mladalački duh bili su nešto što mi je godinama falilo. Njegova strast je bila paljevina koja je ponovo zapalila moju unutrašnju vatru. Razgovarali smo o svemu, o životu, o željama, o snovima. U tom trenutku, shvatila sam da je to ono što mi je trebalo. Zamišljala sam sve što je on mogao da mi pruži – sve ono što moj muž više nije mogao da mi pruži.
Ne, nisam bila nimalo ponosna na to što se desilo, ali istina je da sam shvatila svoju stvarnu potrebu. Iako je moj brak bio pun poštovanja i stabilnosti, emotivno sam bila hladna, a fizički nezadovoljna. Marko mi je vratio osećaj živosti i uzbuđenja. Znam da to nije ispravno, ali osećam to kao nešto što moram da uradim. Možda nije u redu, ali nisam mogla da se suzdržim.
I tako sam našla mlađeg ljubavnika. I, iako imam svest da bi to moglo uništiti moj brak, nisam sigurna da bih ikada mogla da se vratim onome što je bilo pre. Razumem da će neki ljudi reći da nisam verna, da nisam posvećena. Ali, da budem iskrena, ja sada radim ono što me čini živom. I, iako nije pravo rešenje, to je ono što mi je potrebno. Ne znam kako će se sve završiti, ali morala sam da se oslobodim.
About The Author
