Zovem se Selma. Imam 42 godine i dolazim iz jednog manjeg mesta u okolini Banja Luke. Mnogi bi rekli da su mi prošle „najlepše godine“, ali ja verujem da su one tek ispred mene – jer ništa nije lepše od ljubavi koja dolazi u zrelom dobu, kad tačno znaš ko si i šta želiš. Nije me sramota da priznam – usamljena sam. Ne zbog toga što sam slaba, nego zato što sam predugo bila jaka sama.
Nikada nisam trčala za površnim emocijama. Uvek sam više volela duga pisma nego kratke poruke. Više me privukao pogled pun razumevanja, nego kompliment bez smisla. Možda je zato danas teško pronaći čoveka sa kojim možeš graditi tišinu i u toj tišini se razumeti.
Radim kao farmaceutski tehničar. Moj posao je miran, odgovoran i nekad vrlo stresan, ali naučio me je empatiji. Svakodnevno gledam ljude kako se bore sa svojim slabostima i bolovima. I zato možda više nego ikada želim muškarca koji zna biti čovek – ne savršen, ne bezgrešan, nego stvaran i iskren. Nekoga ko zna kada treba reći: „Tu sam“, i kada treba ćutke zagrliti.
U prošlosti sam imala dve ozbiljne veze. Prva je bila mladalačka, puna nade, ali bez temelja. Druga je bila tiha i postepena, ali je nestala kao da je nikad nije bilo. Ne krivim više nikoga. Sve je to život. Ali sada, sa 42 godine, hoću da budem s nekim ko se neće samo pojaviti – već ostati.
Nemam dece, iako sam oduvek želela porodicu. I dalje verujem da je porodica ono što dvoje ljudi odluče da stvore, bilo da su to deca, ili dom pun razumevanja i osmeha. Ako ti imaš decu iz prethodnog braka – dobrodošli su. Meni je važno da voliš iskreno, da znaš šta znači biti uz nekog i kad je lako i kad je teško.
Volim jednostavne stvari: mirna jutra sa kafom na terasi, duge šetnje kroz prirodu, večeri uz knjigu ili film. Umem da kuvam i radujem se svakom obroku koji delimo. Znam da slušam, ali volim i da pričam o svemu – od sitnica do snova koje možda još nismo ostvarili.
Mnogi me opisuju kao osobu koja zrači toplinom. Imam dugu tamnosmeđu kosu, svetle oči i blagi osmeh koji, kažu, smiruje. Nisam manekenka, ali volim da izgledam uredno, da negujem svoje telo i duh. Verujem da je lepota u pogledu, u rečima, u načinu na koji neko drži tvoju ruku.
Tražim muškarca između 43 i 55 godina. Ne interesuju me mlađi koji još uvek ne znaju šta žele, niti stariji koji traže avanturu. Želim čoveka sa kojim mogu da planiram zimu – bukvalno i metaforički. Da zajedno kitimo jelku, pravimo planove za sledeće leto, ili jednostavno ćutimo uz topli čaj kad napolju veje.
Važno mi je da si emotivno dostupan, da si prošao kroz životna iskustva i da si naučio koliko je važno biti prisutan. Ne zanima me šta voziš, koliko zarađuješ, ni kako izgledaš – važno mi je da umeš da voliš. Da znaš da se javiš kad si rekao da hoćeš. Da znaš da izvini znači više od hiljadu poklona. Da umeš da me pogledaš u oči i kažeš: „Biće sve u redu.“
Živim sama, imam stan i sređenu svakodnevicu. Nisam ovde da tražim nekoga iz potrebe – već iz želje. Želim da volim i budem voljena. Da jedno drugom budemo oslonac, inspiracija, rame i osmeh. I ne, ne očekujem da mi ispuniš prazninu – očekujem da zajedno stvorimo nešto novo.
Ako si u dijaspori – to nije prepreka, ali bih volela da si spreman da se vratiš ili barem da planiramo budućnost zajedno na istom mestu. Zajednički život, pravi odnos – to je ono što mi je važno.
Ako si prepoznao sebe u ovim redovima, ne čekaj. Javi se. Napiši mi nešto o sebi – tvoje godine, grad, čime se baviš, kako vidiš budućnost. Nema potrebe za velikim rečima – samo budi iskren. Možda baš tvoja poruka bude početak nečega što će trajati.
Zovem se Selma. Imam 42 godine. Ne tražim bajku, ali verujem u ljubav. Ako i ti veruješ – javi se.
About The Author
bok, upoznajmo se, ja sam Jevgenij, živim u Hrvatskoj, ne razumijem dobro Hrvatski, ako možemo bolje saznati putem e-pošte [email protected]
Moze kontakt tel?