RUSKINJA SE UDALA U SRBIJU I SADA SPAJA I DRUGE RUSKINJE SA SRBIMA

Natalija Faktulina: Srpska snajka i ruska provodadžijka
Nekada su glavnu ulogu u sklapanju braka igrale provodadžije (soče). Roditelji su se pitali i birali adekvatnog mladoženju za buduću mladu. Koliko je to bilo uspešno znamo ponajviše iz romana Bore Stankovića. Onda je došla seksualna revolucija, šezdesete, Vudstok… Tada je bilo sve moguće, ali ne i realno. Vekovima potisnuta, moćna ženska energija je eksplodirala, feminizam je uzeo maha. Žene su se izborile za ravnopravnost, počele su da rade i neretko zarađuju više od muškaraca, što im je donelo nove izazove kao suprugama i majkama. Muškarci su dobili drugačije uloge. U ovoj raspodeli, mnogi su ostali zatečeni i zbunjeni, ali ne svi.

Natalija Faktulina rođena je u Krasnojarsku, milionskom gradu u južnom delu srednjeg Sibira. Život je nije mazio. Od ranog devojaštva, bez roditelja, snalazila se i probijala kroz život uz bratovljevu podršku. Po završenim studijama ekonomije, zaposlila se kao knjigovođa, ali je posao, bar za Ruskinju, nedostatan. Tražila je muškarca kome će, kao i njoj, porodica biti na prvom mestu. Rusi se nisu pokazali previše brižni i zainteresovani. S obzirom da je u Rusiji muškaraca manje nego žena, lako se odluče da naspuste porodično gnezdo i odlepršaju sa drugim, mlađim modelom, a njihove bivše žene često ostanu uskraćene za alimentaciju.
– Nije bolje ni u Srbiji, rekli smo Nataliji.
– Znam da ima takvih primera, ali je bolje, verujte mi na reč, odgovorila nam je.

Rešena da ostvari san o porodici, odlučila je da se obrati agencijama za bračno posredovanje. Bila je, u najmanju ruku, razočarana. Javljali su joj se razni muškarci, ali ne onakvi kakve je priželjkivala, stabilni i sigurni. Motiv da osnuje sopstvenu agenciju (2007.) bio je da, pre svega, sebi nađe supruga, a onda i da usreći druge.
– Polako sam, godinama, shvatala kako to funkcioniše. Najpre sam radila lokalno, u Krasnojarsku, a potom proširila posao izvan Rusije. Počela sam da sarađujem sa agenicijama iz inostranstva i jedna od njih mi je preporučila mog supruga, koji je rešio da se oženi Ruskinjom. Upoznali smo se, videla sam da je da je ozbiljan i da želi porodicu.

Susreli su se jednom u Rusiji, potom su komunicirali preko interneta i, nekoliko meseci kasnije, Natalija je postala šabačka snajka. U početku joj nije bilo lako, ali se navikla. Sada je oduševljena Srbijom i njenim gostoprimstvom, ljudima koji pomažu svoju porodicu i kada deca više nisu deca, ljubavlju koju imaju za Rusiju. Ovde je već sedam godina, ima troje dece i agenciju za posredovanje braka. Ono što je bilo dobro za nju, može da bude dobro i za nekog drugog. Kaže da je srećna kada može da usreći druge.

– Sarađujem sa agencijama iz Rusije i Evrope. Najčešće spajam Ruskinje sa Srbima, a Srpkinje sa Evropljanima, ili Srbima iz dijaspore. U poslednje vreme sarađujem sa agencijom iz Njujorka za Srpkinje koje žele tamo da žive, ukoliko nađu srodnu dušu.

Natalija kaže da ljudi imaju razna očekivanja, realna i nerealna. Neki znaju šta žele, neki ne. Za 15 godina koliko radi ovaj posao, naučila je da pročita ljude i odbije one koji imaju nerealne zahteve.
– Zamislite da me zovu muškarci koji imaju preko 50, čak i 60 godina i traže devojku za brak koja je neudata, ima manje od 40 godina, bez dece. Šta da im kažem? Zašto nisu mislili na vreme? Zašto su dozvolili da život protrči ispred njih? Sve ima svoje vreme. Ja nemam čarobni štapić.
Na pitanje zašto Srbi vole Ruskinje odgovara da su njene sunarotkinje požrtvovane i da im je porodica na prvom mestu

– U stanju smo sve da ostavimo zbog pravog muškarca i porodice, kaže Natalija i dodaje da je bitno i to što smo iste vere i sličnog mentaliteta.
Oštro reaguje na zlurade primedbe da je u pitanju trgovina, ili kupovina žena.
– Ne razumem o čemu ti ljudi pričaju? Ja posredujem u sklapanju braka. Proveravam ličnu kartu i pasoš. Ne plaća se žena, nego usluge mojoj agenciji. To je bitna razlika.

Nekada su Ruskinje željno iščekivale đuvegije iz Srbije. Danas je obrnuto, bar kod Natalije. Važno je da žena dođe i vidi da li joj, osim muškarca, odgovara zemlja u kojoj planira da živi.
– Nama je važno da muškarac ima svoju nekretninu, da živi odvojeno od roditelja. Ne idu dve žene na jedan šporet. Bitno nam je da je muškarac siguran po pitanju porodice i stabilan po pitanju finansija. Kada mi klijent kaže da prima minimalnu mesečnu zaradu, ja ga pitam kako planira da finansira porodicu kada ne može ni sebe da izdržava?

Uglavnom ne radi sa mladima zato što nisu ozbiljni i ne znaju šta žele, ali ima izuzetaka.
– Nedavno su mi došla dva brata koja žive u Beču, mladi i lepi, ništa ima Bog nije ostao dužan. Odlučili su da se ožene preko moje agencije i radimo na tome.

U potrazi za boljom polovinom, Nataliju zovu muškarci koji imaju do 70 godina. Jednog (68) je nedavno zbrinula.
– Bio je udovac, ozbiljan i situiran. Našla sam mu ženu zato što je imao realna očekivanja, što nije uvek slučaj. Kontaktirao me je muškarac od 65 godina koji je tražio mladu ženu da mu rađa decu. Rekao mi je da ima američku penziju i stan u Beogradu. Odgovorila sam mu da ne mogu da mu pomognem.
Svakog meseca Natalija posreduje u sklapanju tri do četiri braka.
– Uda se oko 80% devojaka koje mi se obrate za posredovanje. Naravno da ima i takvih koje nisu našle zajednički jezik sa mojim klijentima. Nema stoprocentne garancije.

Rado priča o braku za koji kaže da je Bog bio posrednik. Julija je Ruskinja koja je došla iz Jekaterinburga u srpsko selo kod Despotovca. Sve je ostavila zbog buduće porodice. Udala se za razvedenog čoveka sa četvoro dece. Znala je da ne može da ima decu, a najviše od svega je želela porodicu.
– U početku su se svi u selu čudeilil, a danas je obožavaju. Ona radi u bašti i oko životinja, ništa joj nije teško. Decu gaji kao da im je rođena majka. To je pravo čudo.

Čuli smo razne priče o od ove simpatične Ruskinje. Na primer, da je muškarac od 45 godina, uspešan poslovni čovek iz Beograda, došao kod nje da mu posreduje u traženju neveste. Imao je dugu vezu, ali ga je devojka ostavila jer nije htela obaveze, decu.
– Meni to nije jasno, ali dobro, svako zna svoje. Važno je da čovek, bilo muškarac ili žena, zna šta hoće. I da zna na vreme, jer život je kratak. I ne treba gledati samo spolja, nego i dušu čovekovu, poručuje Natalija.

IZVOR;GLASPODRINJA.RS

About The Author

admin

See author's posts