Ljubavni oglas: “Zovem se Radojka, ali zovu me Rada – tražim čoveka za život, ne za priču”
Zovem se Radojka, ali svi me u selu znaju kao Rada. Imam 28 godina i živim u jednom lepom, mirnom mestu u Srbiji, gde se još uvek čuje cvrkut ptica ujutru, gde svaka kuća miriše na domaći hleb i gde se ljudi i dalje pozdravljaju na ulici. Bavim se poljoprivredom i stočarstvom – to nije samo posao, to je moj način života.
Od malena sam naučena da vredim onoliko koliko su mi ruke uprljane zemljom, koliko mi dan traje od zore do mraka, i koliko ljubavi dam onima oko sebe. Radim svaki dan, ali ne žalim se. Volim ono što imam, i ono što sama stvorim mi je najdraže. Imam svoju baštu, nekoliko krava, svinje, kokoške… i svoj mir.
Ali ono što nemam – to je neko pored sebe. Ne tražim bajku, ne tražim princa na belom konju. Tražim čoveka. Pristojnog, poštenog, iskrenog. Nekoga kome nije teško pomoći oko posla, kome nije ispod časti da dođe blatnjav kući jer je nešto radio svojim rukama. Ali i nekoga ko zna da se smeje, da me pogleda onako da mi srce zadrhti, i da uveče, kad legnemo, samo kaže: “Tu sam.”
Nikada nisam jurila po klubovima, nisam ni volela gradske gužve. Moj život je jednostavan, ali pun duše. Volim duge šetnje kroz polja, volim miris sena, volim kad sednem na klupu ispred kuće i gledam zalazak sunca. Volim i kad pada kiša pa mogu s prozora da gledam kako se zemlja osvežava. Volim da kuham, naročito kad neko zna da ceni domaću supu, vruće pogače i kolače iz rerne.
Nisam moderna u smislu Instagrama i šminke svaki dan. Možda mi nokti nisu savršeni, ali su moji, jaki od rada. I lice mi zna biti umorno, ali i iskreno. Ja volim iskrenost. Ne volim igre, laži, prazna obećanja. Ako nešto kažem, tako i mislim.
Tražim nekoga ko zna šta znači “biti tu”. Ne moraš biti savršen, ni bogat, ni školovan za velike diplome – dovoljno je da budeš čovek. Ako znaš da popraviš ogradu, nahraniš stoku, zagrliš kad zatreba i ćutiš kad reči nisu potrebne – već imamo mnogo toga zajedničkog.
Volela bih da jednog dana imam porodicu. Da moja deca trče kroz dvorište, da uče da sade paradajz, da zavole zemlju, prirodu i život. Ne želim usamljen život, ni samo rutinu. Želim ljubav – ne onu iz filmova, nego onu iz stvarnog života: gde se pomažemo, poštujemo, ponekad se posvađamo, ali nikada ne odlazimo.
Ako si muškarac između 30 i 45 godina, slobodan, vredan, pošten i spreman da živiš u selu – javi se. Ne tražim avanturu, tražim saputnika. Nekoga s kim ću deliti i smeh i umor, i sunčane dane i kišne večeri. Ako voliš prirodu, ako ti nije strano da se ruke uprljaju, ali i da se srce otvori – možda si baš ti taj koga čekam.
Ja sam jednostavna žena, ali s velikim srcem. I verujem da negde postoji jedan čovek koji traži baš mene – možda si ti kliknuo na ovu poruku jer ti je duša zatreperila, jer si osetio da ovo nije samo oglas, već poziv.
Ako jesi – nemoj da ćutiš. Piši. Možda je ovo početak jedne tihe, ali snažne ljubavi. Jer i najjače ljubavi ne viču – one rastu u tišini, u svakodnevici, u pogledu i osloncu.
Tvoja Rada
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
