Zovem se Marina, imam 44 godine, živim u okolini Novog Sada. Život me je vodio raznim putevima, neki su bili svetli, neki mračni, ali svaki je ostavio trag u meni. Bila sam udata – dva puta. Prvi put mlada, naivna, zaljubljena preko ušiju u čoveka koji nije znao da poštuje ni sebe, a kamoli mene. Drugi put zrelija, ali povređena. Tražila sam spas u drugom braku, a dobila još dublju tugu. Oboje su završeni – prvi razvodom, drugi ćutanjem i udaljenošću. Ipak, nisam izgubila veru u ljubav.
Zato sam ovde. Ne da tražim bajku, jer bajke ne postoje. Tražim stvarnog muškarca. Nekog ko zna da je ljubav odluka, ne samo osećaj. Ko zna da žena moje dobi nije ni stara ni oštećena, već bogata iskustvom i željna istine.
Imam dvoje odrasle dece iz prvog braka, koji žive sa mnom, ali već imaju svoje živote. Više nisam mama koja nosi rančeve i pravi užine – sada sam žena koja želi partnera. Ženu u meni sam dugo potiskivala, misleći da sam samo stub kuće, stub porodice. Sad znam da imam pravo da budem nežna, voljena, poželjna.
Kako izgledam?
Plavuša sam, prirodna, sa kosom do ramena. Oči su mi tamno plave, često kažu – tople. Visoka sam 168 cm, imam 60 kilograma, negujem se ali ne opsesivno, volim prirodan izgled i eleganciju. Žena sam koja i u jednostavnoj haljini ume da deluje dostojanstveno. Ljudi kažu da zračim smirenošću i toplinom – ja samo pokušavam da budem svoja.
Radim kao učiteljica i posao volim više nego što sam mislila da ću ikad voleti išta profesionalno. Deca me vraćaju u detinjstvo i podsećaju da je nežnost snaga, a ne slabost. Volim da šetam, posebno kraj Dunava, da pečem kolače, gledam stare filmove i slušam muziku iz 80-ih i 90-ih. Vikende provodim mirno, porodično. Ne pijem, ne pušim, nisam za klubove i noćne izlaske – više sam za tihe večeri, duge razgovore i šolju čaja.
Tražim muškarca od 45 do 60 godina, slobodnog, emotivno stabilnog i spremnog za vezu koja vodi ka zajedništvu. Ne moraš biti savršen, ali moraš znati da razgovaraš. Da čuješ, ne samo da slušaš. Da se javiš i kad nemaš “ništa novo”, jer mi je važno da si tu. I ja ću biti tu – kad ti je dobro, ali i kad ti nije dan. I kad si jak, i kad ti zadrhti glas.
Ne tražim sponzora, ni nekog ko će me spasavati. Sama sam sebi dovoljna, ali ne želim više da budem sama. Treba mi partner, rame, ruka koju mogu da držim dok hodamo. Tražim muškarca koji ne laže, koji se ne krije iza maski, koji zna da je ljubav vredna truda.
U fizičkom smislu nemam stroge zahteve. Volela bih da si uredan, da vodiš računa o sebi i da umeš da pokažeš pažnju. Volim kada muškarac zagrli iz čista mira, kada me pogleda kao da me vidi prvi put. Volim da osetim da nekome značim. I da nisam samo prolazna epizoda u nečijem životu.
Ako si iz Vojvodine – još bolje. Ako nisi, rado ću da putujem i da se upoznamo. Bitno mi je da voliš prirodu, domaću kuhinju, možda vikendicu ili mirnu baštu. Neko ko zna da uživa u običnim stvarima. Ako imaš odraslu decu, to nije prepreka – ja ne bežim od ničije prošlosti. Samo želim da budućnost bude iskrenija i srećnija.
Ako te je dirnula moja priča i prepoznao si nešto u njoj, piši mi. Reci mi kako izgleda tvoj dan, šta voliš, kako zamišljaš vezu. Volim kada je poruka iskrena, jednostavna. Nemoj slati samo ‘ćao’. Napiši nešto od srca. Ja ću ti uzvratiti isto tako.
Možda nismo deca više, ali veruj mi – kada odrasli vole, ta ljubav može da bude još dublja, još jača. Ja sam spremna. A ti?
Marina
About The Author
