Zovem se Jelena, imam 45 godina i dolazim iz Kragujevca. Dugo sam mislila da je ljubav nešto što se dogodi spontano, bez truda. Da je to samo hemija, leptirići, poruke u ponoć i ruke koje se traže u mraku. Volela sam tako, svim srcem, ali i padala. Danas, volim drugačije – s više mudrosti, ali istom snagom. I sada biram. Ne iz straha da ostanem sama, već iz želje da budem sa pravim.
Nisam ovde da bih se dokazivala ili da bih upotrebila lepe reči da bih prikrila istinu. Nisam ni savršena ni bezgrešna. Imam bore, ali i osmeh koji i dalje zasija kad se osećam lepo. Visoka sam 165 cm, 61 kilogram, smeđa kosa koja lagano prelazi u riđu nijansu, oči boje kestena. U meni ima i tišine i bunta, i topline i rezerve. Umem da volim duboko, ali i da se povučem kad osetim nepoštovanje.
Radim kao administrativna radnica u jednoj srednjoj školi. Moj dan je uglavnom rutina – posao, kuća, kuvanje, knjiga, malo muzike, tišina pred spavanje. Nije glamurozno, ali je iskreno. I nije mi dosadno – nedostaje mi samo neko kome bih sve to mogla da podelim. Ne tražim promenu života. Tražim partnera u njemu.
Možda si i ti, kao ja, prošao kroz razočaranja. Možda si davao sebe pogrešnim ljudima. Ako jesi, razumećeš ono što sada želim da kažem. Tražim čoveka koji zna koliko vredi, ali ne oseća potrebu da to stalno dokazuje. Tražim muškarca koji zna šta znači vernost, ali ne kao obavezu, već kao prirodno stanje kad nekoga zaista voliš.
Ne moraš biti visok, zgodan, ili bogat. Bitno mi je da si duhovno stabilan. Da znaš da se nasmeješ sebi, da se ne plašiš svojih slabosti, i da ne bežiš od bliskosti. Volela bih da si između 43 i 55 godina. Da si slobodan – i fizički, i emotivno. Da ne nosiš sa sobom kofer prošlih trauma koje još nisu zatvorene.
U slobodno vreme volim da šetam šumama iznad Kragujevca, da slušam staru domaću muziku i da čitam. Omiljeni pisci su mi Duško Radović i Paulo Koeljo. Volim da kuvam i uvek kažem – ljubav ide kroz stomak, ali i kroz oči, i kroz dušu. Verujem u sitnice – u pogled koji traje sekundu duže, u ruku na ramenu kad ti treba podrška, u jednostavnu poruku: „Jesi li dobro?“
Nisam od žena koje traže da im se život vrti oko njih. Tražim ravnotežu. Nekoga ko će me videti, ali i dozvoliti da ja vidim njega. Nekoga kome nije problem da prizna kad nije u pravu. Nekoga ko ume da gradi odnos, a ne da ga sabotira čim naiđu prvi oblaci.
Možda zvučim kao da tražim previše. Ali posle svega što sam prošla – lažna obećanja, tišine koje ubijaju, večere za dvoje koje završavaju u tišini – verujem da zaslužujem nekoga ko zna šta znači voleti zrelo. I ne, ne moraš mi stalno govoriti da me voliš. Ali moraš da pokažeš. U malim stvarima.
Ako si muškarac koji zna da se uz ženu ne mora nadmetati, već sarađivati. Ako veruješ da je partnerstvo temelj života. Ako umeš da staneš iza svojih reči – onda bismo mogli da budemo sjajan tim.
Ne želim da gubim više vremena. Ne želim ni da požurujem stvari. Samo želim iskren početak. Da krenemo kao ljudi, bez glume, bez skrivanja, bez glupih igrica. Da pričamo, da se smejemo, da ćutimo kad treba, i da gradimo nešto što će trajati. I da, možda ponekad, zajedno ćutimo uz film, ili se držimo za ruke dok šetamo ulicama Kragujevca u suton.
Ako si i ti na mestu u životu gde više ne trpiš površne odnose, javi se. Možda nisi moj princ iz bajke – ali ja više ni ne tražim bajku. Tražim istinu. Pa makar bila jednostavna.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
