Zovem se Mina. Imam 44 godine i živim u Austriji već više od dvadeset godina. Rođena sam na Balkanu, odrasla uz planine i reke, a u Austriju sam došla mlada, sa samo 22, puna planova i želje da sebi i svojoj porodici stvorim bolji život. Moj život ovde nije bajka iz filmova — trebalo je mnogo rada, odricanja i strpljenja da bih imala ono što danas imam: svoj stan, stabilan posao i krug dragih ljudi. Ali i pored svega toga, postoji prazno mesto u mom srcu. Udovica sam već četiri godine i sada osećam da sam spremna da pustim novu ljubav u svoj život.
Moj dan je ispunjen obavezama, ali i sitnim radostima. Radim u zdravstvenom sektoru, brinem o ljudima kojima je potrebna pomoć, i to me ispunjava. Moja priroda je brižna i topla — volim da slušam ljude, da budem podrška, da pomognem kad mogu. Posle posla, volim mirne šetnje ulicama mog grada, odlazak na kafu u mali kafić na ćošku, ili vožnju biciklom po stazama pored reke. Vikendom volim da kuvam jela iz detinjstva, ona koja mirišu na dom i vraćaju sećanja.
Austrija mi je dala sigurnost i mir, ali ljubav i bliskost ne može ti dati država, to daje samo čovek. A ja verujem da negde postoji muškarac koji traži isto što i ja — iskrenost, toplinu, i partnerku s kojom može podeliti i radost i brige.
Ne tražim savršenog princa, već dobrog čoveka. Nekoga ko ima čisto srce, otvoren um i volju da gradimo nešto zajedničko. Mogu da volim i poštujem, ali isto tako znam da i ja zaslužujem ljubav i poštovanje zauzvrat. Posle svega što sam prošla, naučila sam da je život prekratak da bismo ga trošili na ljude koji ne znaju vrednost iskrenog odnosa.
Sada, kad sedim uveče uz čašu vina i gledam svetla grada kroz prozor, uhvatim sebe kako zamišljam da pored mene sedi neko ko me drži za ruku. Neko s kim bih mogla pričati o svemu, ili ćutati a da to ćutanje ima smisla. To je ono što tražim — mir, bliskost i zajedništvo.
Kad sam stigla u Austriju, bila sam mlada i puna snova. Radila sam razne poslove — od čišćenja hotela do posla u kuhinji — dok nisam naučila jezik i stekla kvalifikacije da radim u zdravstvenom sektoru. U tom periodu upoznala sam čoveka koji je postao moj muž. Bio je tih, pouzdan i pun razumevanja. Zajedno smo gradili život iz temelja, bez pomoći ikoga. Kupili smo mali stan, radili dugo i naporno, ali uvek nalazili vreme jedno za drugo.
Naš brak je trajao 15 godina, i mogu reći da je bio pun poštovanja, prijateljstva i ljubavi. Nismo imali luksuzna putovanja ni raskošan život, ali imali smo ono što je najvažnije — sigurnost da smo jedno drugome oslonac. Nažalost, pre četiri godine, moj muž se iznenada razboleo. Borili smo se zajedno, ali bolest je bila brža. Njegov odlazak je ostavio prazninu koju sam mislila da nikada neću moći popuniti.
Prve dve godine bile su najteže. Radila sam, ali svaki povratak u prazan stan bio je podsećanje na sve što sam izgubila. No, polako sam učila da živim sama. Naučila sam da razgovaram sa tišinom, da pronalazim male radosti u svakodnevnim stvarima — šetnja pored reke, knjiga uz kafu, razgovor sa prijateljima.
Vremenom sam shvatila nešto važno: ljubav koju sam imala s njim ne mora da bude poslednja ljubav mog života. Život mi je još uvek ispred mene, a srce je sposobno da voli ponovo. Nisam zaboravila, niti želim da zaboravim, ali želim da otvorim novo poglavlje.
Danas sam žena koja zna svoju vrednost. Prošla sam kroz bol, ali i kroz lekcije koje su me oblikovale. Znam šta želim, a još važnije, znam šta ne želim. Ne zanimaju me površne veze i prolazna poznanstva. Želim partnera koji je stabilan, emotivno zreo i spreman na iskren odnos.
Svesna sam da mnogi ljudi misle kako je posle četrdesete teško naći ljubav. Ja verujem suprotno — posle svega, znaš više, bolje biraš i ceniš prave stvari. Ljubav sada tražim ne iz potrebe da popunim prazninu, nego iz želje da podelim ono što jesam sa nekim ko će znati da to ceni.
Zovem se Mina, imam 44 godine, živim i radim u Austriji, i spremna sam da otvorim novo poglavlje svog života. Imam svoj dom, stabilan posao i izgrađen život, ali verujem da je prava sreća potpuna tek kada imaš s kim da je deliš. Moje srce je spremno da ponovo voli, a moj pogled je uperen ka budućnosti.
Želim upoznati muškarca koji zna šta znači poštovanje, poverenje i partnerstvo. Nije mi važno iz kog si grada ili države, niti da li si ikada živeo u inostranstvu — važno mi je da imaš dobro srce, čiste namere i želju da gradiš vezu koja se zasniva na iskrenosti. Ako voliš mirne večeri kod kuće, ali i male avanture, šetnje prirodom i razgovore do kasno u noć, mogli bismo se razumeti bez mnogo reči.
Moj idealan partner nije savršen — jer ni ja nisam savršena. Ali želim nekoga ko će biti moj prijatelj, ljubavnik i oslonac, a ja ću biti isto to njemu. Nekoga ko zna da se nasmeje i u teškim danima, ko ne beži od problema nego ih rešava. Nekoga ko zna da je ljubav svakodnevni trud, a ne samo leptirići na početku.
U mom životu ima mesta za ljubav, ali i za poštovanje slobode i ličnih granica. Znam da dvoje odraslih ljudi, ako se vole i podržavaju, mogu graditi život koji je ispunjen i miran. Ne očekujem bajku, ali očekujem iskrenost i spremnost na zajednički put.
Ako si muškarac koji ovo čita i misli: “Ovo bi mogla biti priča u kojoj želim da budem glavni lik,” onda ti kažem — javi se. Piši mi, predstavi se, reci ko si i šta tražiš. Možda je baš ovo početak nečega što će nas oboje iznenaditi.
Život je prekratak da bismo čekali savršeni trenutak — pravi trenutak je sada. Možda ćemo se nasmejati kad se upoznamo, možda će odmah “kliknuti” ili će trebati vremena. Ali jedno znam: ako se dvoje ljudi sretnu sa iskrenim namerama, sve ostalo se da srediti.
Čekam poruku od muškarca koji veruje u ljubav, isto kao i ja. Možda si to baš ti.
Mnogi će reći da udovice traže samo utehu ili prolaznu pažnju. Ja tražim suprotno — želim partnera koji će razumeti da ljubav nije samo osećaj, već i odluka da se ostane, da se gradi, da se svakog dana bira ista osoba. Možda zvuči staromodno, ali verujem u vrednosti koje danas retko viđaš: iskren razgovor, međusobno poštovanje, i spremnost da se prebrode i oluje i sunčani dani.
Moj život je stabilan, ali ne i zatvoren. Spremna sam da se preselim ili da organizujemo život na način koji odgovara oboma, sve dok postoji volja i želja da se ostane zajedno. Ako voliš prirodu, jednostavne radosti, ali i povremene izlete, putovanja i nova iskustva — sigurno ćemo imati zajedničke teme.
Ako osećaš da bi mogao biti deo ove priče, ne ignoriši taj osećaj. Ljubav ne kuca često na vrata, a kad zakuca, prepoznaj je i pusti je da uđe. Možda nas baš ovo “slučajno” čitanje oglasa dovede do toga da jednog dana sedimo zajedno, pričamo o prošlosti, i smejemo se što smo se pronašli na najneočekivaniji način.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
