U jednom izdvojenom selu na jugu Brazila, Noiva do Kordeiro, svakodnevica izgleda mnogo drugačije nego u većini drugih zajednica. Ovo mesto je posebno po tome što u njemu živi gotovo isključivo ženska populacija, dok muškarci retko borave u selu. Mladići, kada napune osamnaest godina, najčešće odlaze u druge krajeve u potrazi za poslom ili životom po sopstvenoj meri. Nekolicina muževa koji postoje u selu radi u udaljenim gradovima i vraća se samo tokom vikenda, pa žene najveći deo vremena ostaju same.
Zbog takvog načina života, mnoge devojke u selu žale se da im je gotovo nemoguće pronaći partnera. Nina, devojka od 23 godine, iskreno je priznala da već dugo nije imala priliku ni da poljubi muškarca, jer su oni koji se ovde pojave ili već u braku, ili bliski rođaci. Slobodne žene iz Noiva do Kordeira sve su umornije od usamljenosti, pa su se zajednički obratile muškarcima širom zemlje – pozivajući ih da razmisle o preseljenju i stvaranju porodice baš u njihovoj zajednici.
Ipak, ko god bi poželeo da se priključi ovom neobičnom selu morao bi da bude spreman da prihvati pravila koja su žene postavile. Selo je još davno osnovala žena koja je bila izbačena iz sopstvene zajednice nakon što je pobegla od nametnutog braka. Vremenom su joj se priključile i druge žene koje su prošle kroz slične životne nepravde, i tako je nastala jedinstvena zajednica kojom danas u potpunosti rukovode žene. One otvoreno ističu da očekuju muškarce koji će se uklopiti u njihova pravila, jer su uverene da bolje organizuju život nego što bi to činili muškarci.
Ovaj neobičan primer samo je uvod u širu priču o životu na selu. Iako se često smatra da ruralna sredina donosi mir i jednostavniji život, ona nosi i svoje izazove. Prednost su svakako priroda, čist vazduh, otvoreni prostori i neposredniji odnos među ljudima. Život daleko od gradske gužve daje osećaj staloženosti, a mnogi ljudi koji su se preselili iz urbanih sredina tvrde da im je kvalitet života primetno porastao. Priroda podstiče fizičku aktivnost, mentalno rasterećenje i zdravije životne navike.
Zajednice u seoskim sredinama često funkcionišu kao velike proširene porodice. Ljudi se bolje poznaju, brže pomažu jedni drugima i više održavaju tradiciju. U takvim sredinama, posebno u manjim selima, žene često imaju ogroman uticaj. One su nosioci običaja, brinu o domaćinstvima, učestvuju u poljoprivredi ili pokreću male biznise kako bi porodicama obezbedile sigurnost i stabilnost. Njihova uloga je daleko šira od jednostavne brige o kući – one čuvaju kulturu, unapređuju ekonomiju i prenose znanje budućim generacijama.
Ipak, život na selu nije idiličan. Posebno u udaljenim krajevima, ljudi se suočavaju sa slabijom zdravstvenom zaštitom, manjkom radnih mesta i migracijom mladih u gradove. Žene često preuzimaju teret brige o porodici i imanju, snalaze se kako znaju i umeju i prilagođavaju se novim trendovima, poput digitalizacije i modernizacije poljoprivrede. Mnoge od njih pokreću kreativne poslove, promovišu održivu proizvodnju i brinu o očuvanju prirode.
Uprkos izazovima, ruralni život ostaje privlačan mnogima koji žude za sporijim tempom, zdravijom okolinom i zajednicom koja zaista funkcioniše kao zajednica. Oni koji razmišljaju o preseljenju trebalo bi da se pripreme na drugačiji način života – bliži prirodi, jednostavniji, ali i ispunjeniji međuljudskim kontaktima. Upoznavanje lokalnih običaja, uvažavanje tradicije i spremnost da se živi u skladu sa prirodom ključni su za uspešnu prilagodbu.
Na kraju, bez obzira na to da li govorimo o brazilskom selu koje traži nove stanovnike ili o našim lokalnim seoskim sredinama, jedno je sigurno: selo ima svoju moć, svoje prednosti i svoju dušu. Ljudi koji žive u ruralnim krajevima nose vrednosti koje često nestaju u gradskom haosu – toplinu, međusobnu podršku i trajnu vezu s prirodom.
Iako se čini da je život u ruralnim sredinama unapred jasno definisan tradicijom i običajima, istina je da se mnoga sela širom sveta menjaju brže nego ikada pre. Te promene najčešće pokreću upravo žene, bilo kroz modernizaciju domaćinstava, uvođenje novih načina rada ili pokretanje aktivnosti koje ranije nisu postojale. Dok se u urbanim sredinama razvoj podrazumeva, u selima svaka inovacija nosi veću težinu i ostavlja vidljiviji trag na zajednicu.
Jedan od najvažnijih trendova poslednjih godina jeste buđenje preduzetničkog duha u ruralnim područjima. Žene pokreću male radionice, proizvode rukotvorine, prave domaće proizvode, organizuju turističke obilaske ili otvaraju seoska domaćinstva za goste. Kada neko dođe na selo, ne želi samo prirodu — želi priču, autentičnost, tradiciju i toplinu. A upravo žene najčešće nose te elemente u sebi, nesvesno stvarajući atmosferu koja privlači ljude iz grada. Ovakvi poduhvati ne samo da čuvaju selo od propadanja, već stvaraju realnu ekonomsku korist koja motiviše mlade da ostanu.
Istovremeno, u mnogim sredinama žene se udružuju i formiraju lokalne organizacije ili udruženja koja imaju za cilj očuvanje kulturne baštine i poboljšanje života u zajednici. Kroz te aktivnosti, one organizuju radionice, humanitarne akcije, edukacije i manifestacije koje okupljaju ljude, jačaju osećaj pripadnosti i podstiču društvenu odgovornost. U takvim projektima žene pronalaze prostor da pokažu svoju kreativnost, ali i liderstvo, dok istovremeno inspirišu druge da se uključe.
Promene u savremenim selima vide se i na polju tehnologije. Internet je omogućio pristup informacijama koji ranije nije postojao. Danas žena iz udaljenog sela može preko interneta naučiti kako da vodi posao, kako da oglašava svoje proizvode, kako da poboljša proizvodnju ili kako da unapredi lične veštine. To je otvorilo potpuno nova vrata. Mnoge su počele da prodaju svoje proizvode onlajn, sarađuju sa trgovcima, pa čak i izvoze svoje rukotvorine. Selo se, korak po korak, povezuje sa svetom, a žene su te koje najčešće prave prve korake u tom pravcu.
Pored ekonomskog preporoda, sve više žena shvata važnost očuvanja prirode. One se zalažu za održivu proizvodnju, zaštitu vodenih tokova, sadnju drveća, očuvanje biodiverziteta i pravilno korišćenje zemljišta. U mnogim sredinama pokreću se inicijative za reciklažu, kompostiranje i smanjenje otpada, što ranije nije bila uobičajena praksa u ruralnim krajevima. Kada zajednica vidi rezultate — čistije reke, zdravije biljke, bolji prinos — sve veći broj ljudi počinje da učestvuje, stvarajući održiv i zdraviji ambijent.
Ono što najviše inspiriše u celokupnoj priči jeste činjenica da žene, bez obzira na izazove, nalaze načine da održe život u selima i da ga unaprede. Njihova spremnost da uče, rade i bore se za svoje mesto pod suncem predstavlja stub budućnosti ruralnih zajednica. Dok gradovi rastu i šire se, sela koja opstaju to duguju upravo onima koje najtiše i najupornije rade.
U konačnici, budućnost sela neće zavisiti od broja kuća ili udaljenosti od grada, već od ljudi koji su spremni da ga grade, čuvaju i vole. A žene koje vode svoje zajednice, hrane svoje porodice, čuvaju tradiciju i postižu više nego što se vidi na prvi pogled — upravo su najveća snaga ruralnog života. Njihova priča je dokaz da se život, bez obzira gde se odvijao, može izgraditi na čvrstim temeljima, uz dovoljno hrabrosti, znanja i volje.
IZVOR:TELEGRAF.RS
About The Author
