Na svega nekoliko stotina metara od granice sa Bosnom i Hercegovinom živi poslednji stanovnik sela Vrbica, osamdesetjednogodišnja baka Mara Bjelica.
– Stari ostarali, pomrli, mladi otišli, evo još ja čuvam granicu – kaže baka Mara.
Neustrašiva baka Mara sama čuva i selo. Kaže da Vrbicu često obilaze i divlje životinje.
– Medveda je bilo puno. Evo, pored te vikendice, sve je lomio, cerove i žire kupio – priča baka Mara.
Na svega nekoliko stotina metara od granice sa Bosnom i Hercegovinom živi poslednji stanovnik sela Vrbica, osamdesetjednogodišnja baka Mara Bjelica.
– Stari ostarali, pomrli, mladi otišli, evo još ja čuvam granicu – kaže baka Mara.
Neustrašiva baka Mara sama čuva i selo. Kaže da Vrbicu često obilaze i divlje životinje.
– Medveda je bilo puno. Evo, pored te vikendice, sve je lomio, cerove i žire kupio – priča baka Mara.
Iako pripada opštini Nikšić, do Vrbice je teško doći. Od grada do sela je 70 km, od čega šest kilometara makadama.
Prve komšije baki Mari su u Hercegovini, u selu odmah nakon granice. Ipak, često se dogodi da po nekoliko dana ne vidi nikog.
Kaže da su zime teške, ali da se čovek navikne na sve, pa i na samoću.
Iako je imala težak život na selu, ona ne planira da napusti Vrbicu. Kaže da će ostati da čuva granicu i selo u koje je došla davne 1964. godine.
IZVOR Kurir.rs/RTCG
About The Author
