Goršatk Nedeljko Tomušilović ima 69 godina i puniu 41 godinu živi u u zemunici, divljini, daleko od ljudi, okružen divljim zverima. Na ovaj drastični potez odlučio se krajem prošlog veka, kada se povukao u Dugo Polje kod Modriče. Danas mu društvo pravi uglavnom jedno mače, sa kojim deli hranu, brat ga posećuje povremeno, a informacije o svetu dobija preko radija.

Nedeljko je stanovnik planinskog predela, osamdesetih godina zatvorio je vrata civilizaciji i povukao se u samački život. Zbog bolesti koja ga muči već godinama za sebe kaže da je umro, ali da ga još uvek nisu sahranili.

Bio je oženjen, ima sina ćerku i unuke, ali nema porodičnu trpezu i porodični žovit.

Posle Titove smrti i raspada Jugoslavije odlučio je da se pozdravi sa svetom i nastavi život pod vedrim nebom, kućom od blata, i sa zverima.

U emisiji “Životne priče” na “BN” televiziji Nedeljko kaže da je završio osnovnu školu, a nakon nje završio je korparski zanat.

– Zvali su me Brđo. Kada je bio rat došlo je do rasula i zatvorena je korpara. Živeo sam i u Subotici, radio na građevini – kaže gorštak Nedeljko.

Prostor na kome živi kaže da pripada njemu.

– Brat dođe kod mene, donese mi hleba. Išao sam kod njega do skora, cepao drva … – kaže Nedeljko kome je ispred kuće sve sređeno.- Sada nemam snage ni kao dete od pet godina, a imam 69 godina. Poslednji put u Modriču bio sam 2012. godine. Umro sam, a nisam sahranjen. To je po pitanju zdravstvenih tegoba. Nisam lovac, ali spremam našu domaću hranu. Krompir, skuvam. Uzmem i mleko, ali mi se čini da nešto nije uredu sa njim, pa dam mačetu – kaže Nedeljko, koji je uspeo da se oslobodi svog najvećeg poroka, cigareta.

Oko svoje zemunice ima jabuke i grožđe od kojih se hrani, a kako kaže sve što se dešava u svetu je “poremećeno

Na granice Jugoslavije stavio bi boljikavu žicu
Na život pod vedrim nebom se ne žali, a kako kaže, da se sada ponovo rodi, samo bi želeo da vrati Jugoslaviju i na njene granice stavi bodljikavu žicu.

– Imam kući za drva, na sedam ili osam mesta sam napravio da mi bude bliže – kaže Nedeljko.

U niskoj zemunici nalazi se samo jedna prostorija. U njoj krevet, šporet, jedna stolica i drveni predmeti.
Nedeljko sluša radio, a redovno crta na bloku broj 5 i bojicama, za koje kaže da su mu najpotrebnije.

– Slušam naše izvorne pesme i vesti. Ništa me ne nervira – kaže Nedeljko za televiziju “BN” u emisiji “Životne priče”.

Kaže da će iza njega ostati koliba kao znak da se uvek može imati nešto u životu.

IZVOR:BLIC.RS