Moje ime je Branka. Imam 62 godine i dolazim iz Subotice. Ceo život sam radila u obrazovanju, bila sam profesorica srpskog jezika, a sada sam u penziji. Deca su odrasla i žive u inostranstvu. Supruga sam izgubila pre skoro deset godina, i od tada sam sama. Naučila sam da se sama snalazim, da sama slavim praznike, da sama kuvam ručak za jedan tanjir. Ali… čovek se nikada ne navikne na samoću. Naročito kad srce i dalje kuca, kad duša i dalje zna da voli i kad osećate da imate još mnogo toga da pružite.
Nikada nisam prestala da verujem u ljubav. Ne onu mladalačku, zanosnu i nepredvidivu, već onu zrelu, tihu, smirenu, onu koja se gradi dan po dan, pogled po pogled, reč po reč. Volela bih da upoznam muškarca s kojim bih mogla da podelim ono što mi nedostaje – nežne reči, osmehe, duga jutra uz kafu, tišine koje ne bole, već greju. Nekoga kome neću morati da objašnjavam zašto mi je važno da uveče sedimo jedno pored drugog dok gledamo dnevnik, nekoga kome će moje godine biti vrednost, a ne teret.
U ovim godinama tražiš nekoga ko razume da život nije uvek bajka, ali da može da bude lep ako imaš s kim da ga deliš. Ne tražim ni princa ni milione. Samo želim toplinu pogleda i dodir ruke koji kaže „tu sam“. Muškarca koji zna da sasluša, koji voli mir više nego buku, razgovor više nego prepirku, koji će me zagrnuti ćebetom kad zaspim ispred televizora.
U mladosti sam bila temperamentna i tvrdoglava. Sad sam mirna, mudra, i znam koliko su važne strpljivost i međusobno poštovanje. Umem da slušam, da kuvam, da čekam. Volim da čitam knjige, šetam po Paliću, sređujem svoj vrt i uživam u malim stvarima – mirisu sveže kafe, miru u kući, cveću na prozoru.
Možda ćeš reći – pa šta ja tu da tražim, ko se još u 60-im upoznaje preko oglasa? A ja ću ti reći – svi mi tražimo nekoga. Nema sramote u potrebi da voliš i budeš voljen. Ako si i ti ostao sam, ako si usamljen u večerima koje se razvlače u tišini, ako više ne želiš da večeraš sam uz vesti, nego da imaš kome da kažeš: „Kako ti je prošao dan?“ – onda se javi.
Nisam zahtevna. Volim jednostavne ljude, otvorene razgovore, i onu posebnu bliskost koja se rađa kad ti neko postane dom. Ako si vedar, pošten, stabilan čovek, ako si ostao veran pravim vrednostima – piši mi. Neka tvoja poruka bude početak nečeg novog za oboje.
Zamislimo život zajedno – odlazak na pijacu subotom, zajednički doručak, šetnja u dvoje, vikendi na selu ili u banji, praznici u toplini doma. Nije kasno za nas. Nikada nije kasno za ljubav koja ne traži savršenstvo, već samo iskrenost i želju da se bude blizu.
Volim iskrene ljude, porodične vrednosti i muškarce koji su prošli kroz život, ali nisu ogorčeni, već spremni da ponovo veruju. Volim kad se razgovara otvoreno i kada ne moraš da glumiš ništa – jer prava ljubav počinje kad se dvoje ljudi pokažu onakvima kakvi zaista jesu.
Ako si muškarac od 60 do 70 godina, udovac ili razveden, kulturan, stabilan, i ako tražiš damu sa kojom ćeš se razumeti bez mnogo reči – javi se. Neka ova godina ne prođe u tišini, neka u njoj bude mesto za dvoje.
Branka iz Subotice
Ako želiš da me upoznaš, napiši mi. Odgovaram samo na ozbiljne i kulturne poruke. Avanturisti i nepristojni – molim vas, zaobiđite. Verujem da još ima muškaraca koji znaju da budu gospodin – i ako si jedan od njih, možda sam ja žena koja te čeka.
About The Author
