U udaljenom selu Ograđenik život ima svoje posebno značenje. Surov je, nepredvidiv i težak, ali u tom istom selu iz dana u dan jedna žena ispisuje priču koja pomera granice snage, izdržljivosti i hrabrosti.
Dragana Perišić – supruga, majka, domaćica, ali i vozač traktora, radnica na ćumurani, čuvar stoke, majstor za sneg, za sir, za sve. Dok drugi još spavaju, ona već završava prve poslove.
– Meni je dan ceo povezan, tefterisano je sve u glavi, sve raspoređeno šta treba da radim, šta uveče treba da sredim. Uveče se uđe u kuću, nekad se i zakasni. Uhvati nas noć, šta ćemo… Prvo su krave, ovce, svinje, koke, sve te životinjice imamo, sve to moramo da namirimo. Vraćam se kući, to mleko sređujem, sir kajmak kao što treba onda doručak. Ako semaj nešto radi u polju, izlazimo koliko nas ovde ima, idemo, ako su maline, krompir, ćumurana, dopremaju se drva, slaže se, loži se – rekla je za Dragana za Blic TV.
Ova vredna žena slaže i ubacuje drva i kaže da je život naučio i naterao da sve zna. Nikad nije dokona, uvek je u poslu i nešto radi. Međutim, kaže da je timi najteže jer su ranijih godina zime bile toliko oštre da su čistili sneg i pravili staze jer do stoke nisu mogli da siđu da ih nahrane.
– Put nam je problem, volela bih da nam deca češće dođu. Unukicu imam od četiri godine. Fale nam druženja i ljudi, samo su tri starca ostala tu do nas.
Za Draganu ne postoje podele na muške i ženske poslove. Zasukala je rukave i postala jedna od boljih ćumurandžija u selu. Kad muški lože ćumuranu – bude oko 90 džakova ćumura, a kad Dragana preuzme posao – 120.
Usred planina, gde život ne prašta slabost, jedna žena svakog dana prkosi vremenu, umoru i tišini sela. Nadamo se da će ova priča biti inspiracija svima koji pokleknu pod pretpostavkom nemoguće.
IZVOR:KURIR.RS
About The Author
