Mlada Ruskinja Polina, kako se predstavlja na društvenim mrežama, postala je prilično zapažena na TikToku zbog svojih objava o životu u Srbiji i – o srpskim muškarcima.
Sa samo 19 godina odlučila je da se preseli u Beograd i, kako sama kaže, planira da ovde ostane zauvek. U svojim video-snimcima često piše koliko joj se dopadaju ljudi sa Balkana, ističe da su joj upravo naši momci „tip“, ali i otvoreno poručuje da bi želela da se uda – isključivo za Srbina.
Ipak, paralelno sa pohvalama, Polina ne štedi ni kritike.
U više navrata govorila je o stvarima koje joj smetaju u našoj kulturi, hrani i ponašanju muškaraca, zbog čega su mnogi ostali zbunjeni – ako već ima zamerke, zašto onda uporno govori da čeka baš Srbina?
Jedna od njenih izjava posebno je izazvala pažnju.
Na pitanje da li je tačno da muškarci uželjnoj devojci često poklanjaju sitnice i znake pažnje, Polina je iskreno odgovorila da, po njenom iskustvu, naši momci baš i ne razumeju ideju poklona „bez posebnog povoda“.
Drugim rečima – kako tvrdi – iznenađenja i sitne pažnje nisu baš jača strana.
Kako je Ruskinja odlučila da se preseli u Beograd
Polina je objasnila i kako je uopšte završila u Srbiji.
U avgustu 2022. godine došla je u Beograd sa majkom na svega nedelju dana. Međutim, već tokom tog kratkog boravka shvatila je da se, kako kaže, zaljubila u grad.
Po povratku u Rusiju rekla je roditeljima da želi da se preseli u Srbiju.
Njihova prva reakcija bila je – strah i protivljenje.
Ipak, Polina tvrdi da je osoba koja, kada nešto odluči, ide do kraja. Za samo tri dana spakovala je kofer, ponela oko 1.000 evra i sama krenula u novu zemlju.
Kako je i sama napisala – sa te strane, odluka je zaista bila prilično hrabra, pa i rizična.
Kada je u septembru stigla u Beograd, prvi dan joj je bio veoma stresan i neizvestan. I pored toga što su roditelji, kako kaže, i dalje bili zabrinuti, njena želja da ostane u Srbiji bila je jača.
Odmah je počela da radi i izdržava se sama
Na mrežama su se ubrzo pojavile i sumnje da joj je preseljenje bilo lako jer, navodno, dolazi iz bogate porodice.
Polina je na to odgovorila vrlo direktno – čim je došla u Beograd, morala je da pronađe posao kako bi mogla sama da plaća stan i troškove.
Iako, kako priznaje, roditelji verovatno ne bi imali ništa protiv da joj finansijski pomažu, ona je želela da se potpuno osamostali.
Zahvaljujući tome što se bavi baletom i plesom, prvo je radila u baletskoj školi, zatim u plesnom studiju, a kasnije i u joga studiju.
Po snimcima koje objavljuje može se zaključiti da živi u jednom od modernijih delova grada, što je dodatno podstaklo komentare da joj život u Srbiji izgleda mnogo glamuroznije nego što je realno za većinu mladih ljudi.
Velika razlika između Rusije i Srbije
Polina često govori i o razlikama koje je primetila između života u Rusiji i u Srbiji – i to ne samo kada su u pitanju muškarci.
Jedna od stvari koja ju je posebno iznenadila jeste porodični život.
Kako tvrdi, u Rusiji veliki procenat porodica čine razvedeni parovi, a mnogo dece odrasta bez očeva. U Srbiji je, sa druge strane, primetila nešto što joj je bilo potpuno novo – veliki broj očeva koji provode vreme sa decom, šetaju ih i aktivno učestvuju u njihovom odrastanju.
To je, prema njenim rečima, ostavilo snažan utisak na nju.
Takođe je istakla i razliku u svakodnevnoj komunikaciji među ljudima.
U Srbiji joj je, kako kaže, potpuno normalno da se nepoznati ljudi jave, započnu kratak razgovor ili razmene par rečenica u prolazu. U Rusiji toga, prema njenom iskustvu, gotovo da nema – komunikacija se svodi na kratko „zdravo“ i svako nastavlja svojim putem.
Iako ne skriva da ima primedbe na ponašanje muškaraca u Srbiji i da je iznenađena nekim navikama, Polina i dalje otvoreno govori da sebe vidi upravo ovde – i da veruje da će njen budući suprug biti Srbin.
Možda njene izjave nekima deluju kontradiktorno, ali jedno je jasno – ova mlada Ruskinja Srbiju ne doživljava kao prolaznu stanicu, već kao mesto na kojem želi da gradi svoj život.
U komentarima ispod svojih snimaka, Polina često dobija i poruke podrške, ali i kritike – naročito kada govori o očekivanjima koja ima od budućeg partnera. Mnogi joj zameraju što, kako kažu, idealizuje srpske muškarce, dok istovremeno otvoreno govori o njihovim manama.
Ona, međutim, tvrdi da ne traži savršenog muškarca, već nekoga ko deli slične vrednosti – odnos prema porodici, bliskim ljudima i svakodnevnom životu.
Kako navodi, u Srbiji joj se najviše dopada upravo taj osećaj povezanosti među ljudima. Smatra da se ovde mnogo više ceni vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, kao i da su odnosi neposredniji nego u njenoj rodnoj zemlji.
Posebno ističe da joj prija mentalitet u kojem, kako kaže, „nije sramota biti topao, emotivan i blizak sa ljudima“.
Uprkos tome, Polina priznaje da joj život u Srbiji nije uvek jednostavan. Iako se brzo prilagodila svakodnevnim obavezama, kaže da joj je jezik i dalje najveći izazov. Srpski razume sve bolje, ali priznaje da joj komunikacija ponekad stvara probleme, naročito u poslovnom okruženju i administraciji.
„Ponekad mi treba mnogo strpljenja – i meni i ljudima sa kojima razgovaram“, priznala je kroz smeh u jednom od svojih videa.
Kada je reč o planovima za budućnost, Polina ne krije da želi da ostane u Srbiji dugoročno. Trenutno joj je prioritet da stabilizuje posao, unapredi znanje jezika i izgradi sigurnu svakodnevicu bez oslanjanja na roditelje.
Takođe ističe da ne žuri sa brakom, uprkos tome što često u šali govori da čeka „svog Srbina“. Kako kaže, važnije joj je da upozna pravu osobu nego da ispuni neku romantičnu ideju o brzom venčanju.
Zanimljivo je i to da se u porukama koje dobija od pratilaca često javlja veliki broj mladih ljudi iz regiona koji joj pišu da razmišljaju o odlasku iz zemlje. Polina, s druge strane, svojim primerom pokazuje potpuno suprotan put – dolazak i započinjanje života od nule u novoj sredini.
Upravo zbog toga, njeni snimci sve više podsećaju na lični dnevnik jedne mlade devojke koja pokušava da se snađe daleko od kuće.
Na kraju, Polina poručuje da ne želi da šalje idealizovanu sliku života u Srbiji. Kako kaže, svaka zemlja ima svoje prednosti i probleme, ali ono što je za nju presudilo jeste osećaj da se ovde može izgraditi normalan, stabilan i ispunjen život.
Bez obzira na kritike i komentare, ostaje pri svom stavu – Srbija je za nju postala drugi dom, a njena priča o preseljenju i dalje privlači pažnju upravo zato što pokazuje koliko jedan hrabar potez može da promeni čitav život.
About The Author
