Nekada čovek misli da ima sve – stabilnu vezu, život koji teče svojim tokom, planove za budućnost i osećaj sigurnosti koji ga prati iz dana u dan. I tako sam i ja mislila. Dugo sam bila u ozbiljnoj vezi, u kojoj sam davala sve što sam imala, verujući da će zajednički put voditi ka nečemu još većem. Vremenom sam počela da primećujem da se male pukotine pojavljuju, ali kao i mnogi, nadala sam se da će se sve završiti dobro.
Međutim, život nekada napravi zaokret koji ne očekujemo. Posle dugog perioda u kom smo se udaljavali sve više, došao je trenutak kada smo shvatili da rastanak ipak predstavlja jedinu iskrenu odluku. I tako sam, posle mnogo godina, ostala sama. Ne usamljena na način da oko mene nema ljudi – već sama u smislu da više nemam ono posebno prisustvo koje je nekada popunjavalo srce.
Moje ime je Dušanka. Imam 36 godina i dolazim iz Bijeljine. Ne tražim savršenstvo, ne tražim bajku, ne tražim nešto nerealno. Tražim samo iskrenost – onu pravu, jednostavnu, bez komplikacija i pretvaranja.
Nisam osoba koja voli da živi u prošlosti. Naravno da nosim sa sobom lekcije koje su me oblikovale, ali danas sam fokusirana na ono što je ispred mene. Želim normalnu komunikaciju, zdravo druženje i mogućnost da upoznam nekoga ko zna šta znači poštovanje.
U današnje vreme, kada su ljudi često površni, a komunikacija sve ređa i sve brža, teško je pronaći nekoga ko zna da sasluša, ko ume da razume i ko se ne plaši razgovora koji ima dubinu. Ja i dalje verujem u to. Ne tražim nekoga ko će ispuniti prazninu, jer nisam osoba koja živi prazno. Želim sagovornika, prijatelja, nekoga ko zna da ceni mir, iskrenu reč i toplu atmosferu, bez pritiska i glume.
Često me pitaju kakva sam osoba. Rekla bih da sam stabilna, emotivna, smirena, ali dovoljno čvrsta da prebrodim sve što život donese. Volim duge razgovore, šetnje, druženja u malim krugovima ljudi i one trenutke kada samo tišina govori više od reči. Nisam konfliktna i ne bežim od iskrenosti, čak i kada nije najprijatnija.
Ne očekujem da mi se javi neko ko traži avanturu. Moj put to više nije. Tražim nekoga ko zna šta hoće, i ko razume da se veza gradi, neguje i čuva. Ne moraš biti savršen, ne moraš imati sve posloženo. Ali moraš biti čovek koji poštuje vreme, trud i dobre namere.
Zašto sam odlučila da svoju priču podelim ovako javno? Zato što smatram da je potpuno normalno dati sebi šansu da upoznaš nove ljude. Zatvorena vrata nikad ne vode napred. Možda će baš ovako nekome zapasti za oko moja iskrenost, možda će se neko pronaći u mojim rečima i prepoznati da smo na istim talasnim dužinama.
Ako si ozbiljan, ako si komunikativan, ako voliš mirniji način života i ceniš prave vrednosti, možda ćemo imati o čemu da pričamo. Meni je najvažnije da svaka razmena bude iskrena. Sve ostalo može doći postepeno.
Ne tražim puno – samo osobu koja zna da je odnos dvosmerna ulica. Nekoga ko želi da gradi, a ne da ruši. Nekoga ko ume da bude prisutan, ko ne beži čim postane malo ozbiljnije i ko zna da je poštovanje temelj svake stabilne veze.
Nakon svega što sam prošla, danas sam spremna za novi početak. Ne žurim, ne forsiram, ne pravim planove unapred. Samo želim da upoznam nekoga ko je iskren, pristojan i otvoren za komunikaciju. Ako se iz toga rodi prijateljstvo – odlično. Ako se razvije nešto više – još bolje.
Moja vrata ka novim poznanstvima su otvorena. Ako misliš da tražiš isto što i ja, možete mi se javiti.
UKOLIKO ŽELITE, DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD.
About The Author
