Zovem se Emira, imam 36 godina i dolazim iz jednog sela u okolini Tuzle. Rođena sam u porodici koja me je naučila šta znači raditi pošteno, voleti iskreno i ostati skroman u svemu što imaš. Moj život na selu je jednostavan, ali pun smisla. Bavim se poljoprivredom, imam nekoliko ovaca, kokoški, baštu punu povrća, a zimi pravim domaće džemove i sokove. Volim ovaj mir koji ovde imam, ali iskreno – nedostaje mi neko s kim bih mogla sve to da podelim.
Fizički sam žena srednje visine, oko 165 cm, crne kose koju najčešće vezujem u rep dok radim, i svetlog tena. Oči su mi tamnozelene, a osmeh mi kažu da je topao i iskren – onaj što ti umiri srce i da nadu da si na pravom mestu. Nosim jednostavnu odeću – najčešće farmerke i majicu, ili kecelju kad sam u kuhinji. Nisam žena koja trči za modom, ali volim urednost i čistoću. Nekad se našminkam kada idem u grad, ali to je retko – prirodna sam i takvu sebe volim.
U slobodno vreme volim da čitam knjige o prirodi, biljkama, starim narodnim receptima i običajima. Jedan od mojih hobija je sakupljanje lekovitog bilja. Volim da pravim mešavine za čajeve koje poklanjam prijateljima i komšijama. Kažu da su moji čajevi blagotvorni i da se oseća ljubav u svakoj šolji. Ponekad slikam pejzaže oko moje kuće – imam nekoliko svojih radova u dnevnoj sobi. Volim muziku, naročito starogradske pesme, sevdalinke, i tihe balade koje vraćaju srce u neka toplija vremena.
Nisam osoba koja voli gužvu i brzu svakodnevicu. Grad me umara, i ne bih mogla da zamislim sebe kako žurim po asfaltu, među nervoznim ljudima. Više volim tišinu jutra na selu, zvuk ptica, miris tek pokošene trave i osećaj kad znaš da sve što imaš – napravio si svojim rukama.
Emotivno sam duboka osoba. Umem da volim celim srcem. Nikada nisam bila žena za površne odnose. Nisam bila udata – bilo je nekih pokušaja i ljubavi, ali ili oni nisu bili spremni za život na selu, ili smo jednostavno imali različite ciljeve. Verujem da prava ljubav ne zna za godine ni kilometre – važno je srce i ono što jedno drugo čini srećnim.
Tražim muškarca koji zna šta želi. Volela bih da ima između 35 i 50 godina, ali ako si stariji i osećaš da bi mi odgovarao – godine su samo broj. Bitno mi je da si vredan, da voliš prirodu, da ti nije strano jutarnje ustajanje, da umeš da zasučeš rukave i pomogneš kada treba. Ne tražim slugu, već saputnika. Ne moraš biti savršen – ni ja nisam. Samo želim nekog ko neće odustati kad naiđe prva prepreka.
Ako voliš selo, ako ti ne smeta jednostavan život i ako maštaš o tome da imaš svoju baštu, svoj dom u kojem ti ptice zapevaju pre nego sirena, onda verujem da bismo se lepo slagali. Volela bih da zajedno sadimo povrće, kuvamo zimnicu, šetamo po šumi i zimi sedimo kraj peći i pričamo o danu uz šolju mog čaja.
Ne pijem, ne pušim i nisam sklona izlascima. Volim da budem domaćica, da dočekam čoveka s posla s toplim ručkom i osmehom. Ako ti je to važno, znaj da sam ta žena. Ne zanima me luksuz, ni auta, ni brendirane torbe. Zanima me zagrljaj na kraju dana, pogled koji kaže „tu sam“, i čovek koji zna da je porodica najveće bogatstvo.
Ako si razveden, udovac, ili jednostavno nisi imao sreće u ljubavi – ne brini. Prošlost me ne zanima, dokle god si iskren sada. Ne tražim idealnog čoveka, već onog koji ume da voli jednostavno i bez igrica.
Javi mi se porukom, predstavi se iskreno, reci mi nešto o sebi, čime se baviš, gde živiš i da li bi mogao da zamisliš život pored žene kao što sam ja. Ako kliknemo, možda iz poruke nastane poziv, pa susret, pa ko zna… možda i zajednički život.
Hvala ti što si pročitao sve ovo. Ako si osetio da ti duša zatreperi makar malo – možda si baš ti moj čovek.
Pozdrav svima, i nadam se da se čujemo!
About The Author
