ADORA, 28 – NISAM IZGUBILA VERU U LJUBAV, SAMO TRAŽIM PRAVU
Ostavljena pred oltarom, ali srce mi je još puno nade
Zovem se Adora. Imam 28 godina. Rođena sam u Albaniji, odrasla uz more i vetrove koji nose miris soli i nade, a sada živim i radim u inostranstvu. Neko bi rekao da imam sve – mladost, zdravlje, posao, pristojan život… ali jedno fali. Ljubav. Ona prava, iskrena, nežna i stabilna. Ljubav kojoj se veruje, koja ne beži, koja ne izdaje kad najviše treba da ostane.
Ne znam kako drugačije da počnem, osim da budem potpuno iskrena: ostavljena sam na dan svog venčanja. I to ne metaforički, već bukvalno – u venčanici, sa tremorom u glasu, cvećem u ruci i pogledom u pravcu vrata koja se nikad nisu otvorila za njega. Bolelo je. Danima, nedeljama, mesecima. Bolelo je što sam verovala, bolelo je što nisam videla znakove, što sam sanjala život sa nekim ko nije imao snage da ga sanja sa mnom.
Ali nisam dozvolila da me to slomi. Jesam plakala. Jesam bila izgubljena. Jesam zatvorila svoje srce na neko vreme, ali nisam prestala da verujem da negde postoji neko ko zna šta znači reč “zauvek”. Neko ko neće pobeći pred odgovornošću, pred ljubavlju, pred životom u dvoje.
Zato i pišem ovaj oglas – ne da bih žalila sebe, nego da bih pružila ruku nekome ko je možda prošao kroz svoje borbe i tugu, ali nije izgubio veru. Ako si i ti neko ko traži ljubav, a ne igru, dubinu, a ne površnost – možda ćemo se prepoznati.
Ko sam ja?
Zovem se Adora, kao što rekoh. Imam 28 godina. Visoka sam 170 cm, vitka, negovana i prirodna. Imam velike tamne oči koje uvek traže iskrenost i dušu u nečijem pogledu. Po obrazovanju sam ekonomista, a trenutno radim u privatnoj firmi kao administrativna podrška. Govorim albanski, engleski i pomalo srpski – koji bih volela još da usavršim.
Po prirodi sam nežna, empatična, pomalo stidljiva na početku, ali kad se otvorim, volim da pričam o svemu. Verujem u poštovanje, nežnost, komunikaciju i vernost. Ne volim galamu, laži i površne odnose. Volim šetnje, knjige, lagane filmove, more, zimu i čaj u ruci dok gledam sneg kako pada. Znam da volim jako. Znam da budem tu, u tišini i u olujama.
Koga tražim?
Tražim muškarca između 30 i 45 godina. Slobodnog, zrelog, emotivno stabilnog. Nije važno odakle si, važno je da si čovek sa srcem. Ne tražim savršen izgled, ni bogatstvo, ni titule. Tražim prisustvo. Snažno, toplo, stabilno prisustvo. Nekoga ko zna šta želi i ima dovoljno hrabrosti da voli bez maski i kalkulacija.
Volela bih da voliš razgovore, da znaš da saslušaš, da te ne plaši bliskost. Da znaš da poštovanje nije samo reč, već način života. Ako imaš decu – to mi nije prepreka, ako si razveden – to mi nije minus. Prošlost je iza nas, samo je važno šta nosimo iz nje i kako želimo da gradimo budućnost.
Šta želim?
Želim vezu. Pravu vezu. Ne dopisivanje koje traje mesecima bez susreta. Ne igru “ko će prvi da se javi”. Želim nekoga s kim ću zajedno planirati, putovati, praviti večere, buditi se uz osmeh. Nekoga kome ću slati poruku “dobro jutro” ne zato što moram, već zato što jedva čekam da mu pišem. Nekoga s kim ću graditi dom, možda porodicu, ako Bog da. Ne žurim, ali znam šta želim.
Znam da tamo negde postoji muškarac koji želi isto. Koji je možda ranjen, ali još uvek pun snage za ljubav. Možda si to baš ti. Ako si se pronašao u mojim rečima, ne boj se da mi pišeš. Reci mi nešto o sebi. Kako ti izgleda dan? Šta voliš da jedeš? Koja muzika ti greje dušu?
Neću ti obećati bajku. Ali ti mogu obećati iskrenost, vernost i toplinu. I ako se desi ono pravo – ljubav koja ne napušta pred oltarom, već stoji uz tebe do kraja.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
