Nisam ovde da tražim bajku. Ne treba mi princ na belom konju, ne očekujem savršenstvo, i ne tražim idealnog muškarca iz časopisa. Sve što želim je miran, stabilan i emotivno zreo čovek koji zna koliko je vredno kada se dvoje iskreno nađu jedno u drugom.
Zovem se Ivona. Imam 42 godine. Živim u Novom Sadu i radim kao medicinska sestra. Posao mi je stresan, ali ga volim jer nosi svrhu. Iza mene je jedan brak koji se završio tiho i bez velikih lomova, jer jednostavno nismo više umeli da budemo tim. Razveli smo se sporazumno. Nemamo dece. Ostalo je poštovanje, ali ljubavi odavno nije bilo.
Mislila sam da će mi biti teško da nastavim sama. Ali nije. Samoća me naučila da čujem sebe. Da kuvam za sebe, da gledam filmove koje volim, da šetam Dunavskim kejom kad hoću, da spavam u miru. I da mi niko ne fali. Osim, možda, zagrljaja. Tišinu sam zavolela, ali povremeno mi zafali muški glas pored mog, neko da me pita kako mi je prošao dan, neko kome mogu reći: “Uspori, hajde da budemo samo nas dvoje večeras.”
Ne tražim avanturu. Ni prepiske bez smisla. Volela bih upoznati muškarca između 42 i 55 godina, koji zna šta znači biti pažljiv, koji je spreman za zreliju ljubav, bez igrica. Volela bih da voli prirodu, da ume da ćuti kad treba, ali i da me nasmeje kad oseti da sam tiha. Neko ko ume da ceni sitnice — jutarnju kafu, ruku na ramenu, poruku pred spavanje.
Volim cveće, knjige o psihologiji, italijanske filmove i pečene kestene. Imam psa, zove se Boni. Ako voliš životinje, već imamo jednu zajedničku temu. Ponekad napišem nešto u svesku — rečenicu, pesmu, misao. Možda ti jednog dana pročitam.
Ako si ovde da pronađeš nešto stvarno, ako ti je stalo do komunikacije, i ako si spreman za emotivni odnos koji raste polako, ali traje dugo — javi se. Piši mi. Nemaš šta da izgubiš.
Kontakt: [email ili broj po izboru]
About The Author
