Zovem se Ljubica. Imam 58 godina, živim u Banja Luci i već sedam godina sam udovica. Moj muž je bio moj oslonac, moj saputnik, moj najbolji prijatelj. Njegova smrt me nije slomila, ali mi je promenila život iz korena. Dugo sam živela u sećanjima. Onda sam shvatila da sam još živa. Da još imam šta da pružim. I da još uvek mogu da volim.
Ne tražim da zamenim nikog. Želim nekog novog, posebnog na svoj način. Nekog s kim ću popiti čaj uz veče, nekog ko će me uhvatiti za ruku dok šetamo. Možda misliš da u ovim godinama to više nije važno, ali jeste. Potreban mi je neko za svaki dan, ne samo za praznike.
Imam dvoje odrasle dece. Oboje su u inostranstvu, žive svoje živote, dolaze kad mogu. Imam miran stan, malu baštu koju obožavam, i tri mačke koje su se, valjda, same doselile kod mene. Volim rad u bašti, kolače od šljiva i radio emisije iz prošlih vremena.
Volela bih da upoznam muškarca između 55 i 70 godina, koji zna kako izgleda prava bliskost. Možeš biti razveden, udovac, ili jednostavno sam. Bitno je samo da ti nije teško da podeliš tišinu sa ženom kao što sam ja. Nisam zahtevna, ali cenim iskrenost. I ne igram se emocijama. Ako mi se javiš, molim te — nemoj da nestaneš posle tri poruke.
Ne treba mi sponzor. Sama sam sebi dovoljna u materijalnom smislu. Ali bih volela partnera — za pričanje, za šetnju, za smeh. I da, volela bih da me još neko zagrli. Da me pogleda kao žena, ne samo kao komšinicu.
Pre nego što napišem šta tražim, hoću da budem iskrena i kažem ti ko sam i kako živim. Nisam žena koja juri savršenstvo. Nisam nikad ni verovala u “princeve” ni u bajke. Bila sam udata 16 godina. Moj bivši muž je bio dobar čovek na svoj način, ali ljubav je vremenom nestala. Ostali su navika, tišina i ponekad prazni pogledi. Pokušavali smo, čak i zbog sina, ali smo se na kraju rastali mirno. I danas imamo korektan odnos zbog deteta koje sada ima 17 godina i uskoro kreće svojim putem.
Neću da pišem kako sam usamljena – nisam. Imam puno dana koje ispunjavam poslom, šetnjama, knjigama, kuvanjem i ponekim razgovorom sa prijateljicama. Radim u apoteci, volim svoj posao, imam stalna primanja, uredan život i svoj mali stan. Ali imam jedno mesto koje je još prazno – ono u mom srcu.
About The Author
