Zovem se Milena, imam 36 godina, živim u Beogradu i radim kao psihološkinja. Tokom godina slušala sam stotine priča – tuđih, teških, srećnih, onih koje su prekinute, onih koje su se tek rodile. I kroz sve te priče, jednu stvar sam naučila: ljubav nije glasna, ne mora da se dokazuje svima. Ljubav je tiha snaga između dvoje ljudi koji biraju jedno drugo, iznova, svakog dana.
Nisam ovde jer sam usamljena, niti jer “tako treba”. Ovde sam jer osećam da sam spremna. Spremna da podelim život sa nekim ko zna koliko je nežnost važna, koliko dodir u tišini može govoriti, koliko reči postaju suvišne kad su duše usklađene.
Imam bogat unutrašnji svet. Volim večeri uz knjigu i čašu vina, stare francuske filmove, šetnje po Kalemegdanu, i ona prijateljstva u kojima se gleda u oči i priča bez maske. Uživam da slušam – ne samo reči, već i ono što se ne izgovara. Umem da zagrlim bez pitanja i da pustim suzu kad me nešto dotakne.
U ljubavi sam ranije bila i tiha i glasna, i ranjena i jaka, i hrabra i umorna. Sad tražim muškarca koji je prošao kroz svoje bitke, ali mu srce još uvek kuca s verom u dvoje. Nekog ko zna šta znači kada žena kaže: “Umorna sam”, a on donese čaj i ćuti pored nje. Ko zna da sigurnost ne dolazi iz velikih gesta, već iz svakodnevnih sitnica.
Ne tražim savršenstvo. Tražim prisutnost. Ljubav u pravom smislu – ne onu koja sagori od strasti u prvih mesec dana, već onu koja raste, razvija se i traje. Nekog ko ume da sanja, ali i da planira. Ko zna da ljubav nije stalno uzbuđenje, već odlučnost da ostaneš, čak i kad je teško.
Možda si upravo ti taj – neko ko se umorio od igara, ko ne traži savršenu ženu, već autentičnu. Neko ko zna da ćuti kad treba i govori kad treba, da se nasmeje bez razloga, i da voli bez kalkulacije.
Ako imaš između 35 i 45 godina, ako si emocionalno zreo, znaš šta želiš i nisi sklon igrama – piši mi. Ne nudim bajku. Nudim istinu. I ruku spremnu da vodi i da se drži. Možda nismo savršeni, ali možemo biti pravi.
About The Author
