Zovem se Milica, imam 36 godina, živim u Užicu i radim kao nastavnica u osnovnoj školi. Nemam dece, nisam nikada bila udata, iako sam imala nekoliko ozbiljnih veza. Možda zvuči čudno da u ovim godinama još nisam pronašla „onog pravog“, ali danas, više nego ikad, verujem da će se i to desiti – kada najmanje budem očekivala.
Moje drugarice mi stalno govore da sam „previše emotivna“ i da me to košta u ljubavi. I možda jesam. Ja sam ona žena koja voli pažnju, zagrljaje bez povoda, duga dopisivanja pred spavanje, onu tišinu kada ti srce lupa brže jer znaš da je s druge strane neko poseban. Verujem u emotivnu povezanost pre svega. Za mene, dodir je važan, ali reči su ono što osvaja.
Ne tražim princa, ni idealnog muškarca iz filma. Tražim onog ko će me pogledati kao da sam mu sve na svetu. Onog ko neće bežati kada budem imala loš dan, kada se rasplačem bez razloga, kada budem ćutala i tražila ruku da je stisnem. Želim muškarca koji zna da ljubav nije sprint nego maraton, koji ume da voli polako – iz dana u dan, sve više.
Moj svet je jednostavan. Volim šetnje kraj reke, tiha mesta, knjige koje ostavljaju trag i muziku koja dira dušu. Volim i da kuvam i da spremim neko domaće jelo kad mi je stalo do nekoga. Znam da se nasmejem, ali i da ćutim kada je potrebno. Nisam savršena, ali sam svoja – i to je moj ponos.
Mnogi me pitaju zašto sam još sama. Moj odgovor je uvek isti: nisam želela da pravim kompromise samo da ne bih bila usamljena. Birala sam da čekam. I još čekam. Ali više ne u tišini. Zato sam ovde.
Ako si muškarac između 38 i 50 godina, slobodan, emotivno zreo, spreman da upoznaš ženu kojoj je stalo – piši mi. Ne moraš biti iz Užica, mogu da se pomerim zbog prave osobe. Verujem da prava ljubav ne poznaje granice. Piši mi poruku kao čovek koji zna šta želi, a ja ću odgovoriti kao žena koja je spremna da konačno nekoga voli celim srcem.
About The Author
